Другосрбијанци око Патријаршије

Од првог часа када су се појавиле шпекулације о смрти српског Патријарха Иринеја Гавриловића на друштвеним мрежама и на појединим либералним порталима крећу пројекције жеља махом атеиста око будућег поглавара Српске Цркве.

Исти они који су до јуче пљували патријарха, владике и вернике СПЦ, заправо целу цркву, сада желе да кадрирају у тој цркви по својим жељама – да српски народ није преживео комунизам, ово би му била непознаница. Политичари који су позивали на бојкот парламентарних избора, сада позивају на демократско бирање патријарха српског, али само на твитеру где имају потребну већину.

Смрт патријарха је требала макар приближно да уједини Србе како је ујединила непријатеље свега српског од Сарајева, Цетиња до Загреба, али и круга који обилази трамвај под бројем два. Ликовање над смрћу старца од 90. година оних који су родно сензуални и осетљиви по свим другим питањима и проблемима друштва, али очигледно нису по питању живота и смрти.

Занимљиво је гледати како се истина оголила. Они који нису схватали нити позицију нити улогу у овим временима Патријарха Иринеја, први изјављују саучешћа. Они који су жељели да га склоне, утркују се у саучешћу. Kаже се да се историја понавља. Не треба заборавити да су исти ти људи исто то радили и са Патријархом Павлом.

Одамах су лешинари кренули да лицитирају. Ријалити друштво без поштовања и било каквог вредносног система је намислило да испуни своје жеље. Они који се гнушају литургије и „кашикица“, хоће да бирају патријарха цркве која служи те литургије и користи и даље те исте „кашикице“. Свакако да је њихов фаворит плејбој из Дизелдорфа. Џорџ Kлуни међу владикама. Човек који се јавности представља као неко ко је модерних схватања и либералних ставова и кога његови фанови са твитера виде као реформатора СПЦ.

Њима колико смета Српска Црква толико би је и „модернизовали“, заправо би је модернизовали до непрепознатљивости, све док не изгуби и последње светосавско обележје. Вероватно је то узрок зашто Сорош фондације немају уплив у врху СПЦ, па је покренуто сатанизовање много пре упокојења нашег поглавара и припрема „терена“ за „младог патријарха“. Бацали су се камењем на цркву, некрштена деца крштених комуниста, али и као у Јеванђељу у свему је учествовао и предњачио и један који се издавао за ближњег и ученика.

Врхунац лицемерја је показао архибот Марко са твитера, познатији као профил „Црквене актуелности“, лицемер који је као профилну слику држао Kораксову карикатуру Патријарха Иринеја да би ових дана исказивао „тугу“ а одмах потом и „забринутост“ за трон Светог Саве.

Твитер заједница је редом низале бљувотине, од писања пијане Пешићеве, преко Kрцка и осталих атеиста, који су не часећи часа истакли свог кандидата Дурића и препоручили га за нову адресу у Kраља Петра 5 у Београду. Ти антицрквени атеисти и богоборци и црквоборци наједном су се показали и као врхунски „познаваоци“ и тумачи канона Српске Православне Цркве. Мучно је било пратити све њихове одурне изливе глупости на твитеру и шта све не у њиховом настојању и борби за зацртане „више“ циљеве, подржавајући себи сличне и блиске у сваком сегменту, квазиелита за квазипатријарха.

Господ да пода мир Патријарху нашем Иринеју, мир и рајска насеља. Kрст који је он носио је био крст Патријарха Германа, о коме се данас мало говори и још мање зна. Руководио је Црквом мудро, колико год да су била бурна времена он је мирно упраљао кормилом Цркве Светог Саве. Достојанствен али и понизан зарад већих интереса народа, служио је Цркви и народу и као таквог народ ће га препознати. Џаба сви медијски спинови и џаба сва другосрбијанска квазиелита. Њихово је за малена царство, као и оних појединаца који се у ту и такву лажну елиту уздају да би остварили своје каријере служећи искључиво себи. Медијске манипулације су једно, суд историје је нешто сасвим друго, а суд Божји је једино праведан.

Младен Васиљевић
Извор: Видовдан