Друмови као изорани, а путари тврде да раде (крадуцкају) по стандардима

СА 16.000 километара путева којима је потребна хитна обнова, Србија је на дну лествице по квалитету коловоза у Европској унији и региону. На листи Светског економског форума, српски путеви су по квалитету на 120. месту од 140 земаља. Према подацима Грађевинско-индустријске коморе, годишње се само на санацију саобраћајница и покривање грешака које су могле да буду отклоњене да су поштоване све процедуре – потроши неколико десетина милиона евра.

– Са путевима који се ураде по пројекту, у складу са прописима, нема проблема. Међутим, после приватизације грађевинских предузећа, завладала је велика нестручност, па се често праве неквалитетни путеви – тврди Горан Родић, потпредседник Грађевинско-индустријска коморе Србије. – Завршни слој, кад се поштују стандарди, требало би да буде од 10 до 15 центиметара. Где тога нема, појављују се колотрази, ударне рупе и оштећења.

Он објашњава да држава, као највећи инвеститор путне инфраструктуре, на тендерима бира стране компаније, које упосле кооперанте најчешће без иједног запосленог, а они ангажују локалне нестручне фирме.

– ТАКО добијемо асфалт лошег квалитета, за који се сваке године издвајају велике суме новца за одржавање. У овој области влада велика корупција. На тендерима посао добијају фирме које нуде дампинг цене – додаје Родић. – Оне ангажују сумњиве подизвођаче, који ту ниску цену надомешћују кроз ангажман за додатне радове и тако профитирају. Да нешто “смрди”, јасно је када се упореди однос уговорене цене и оне која се на крају исплати извођачу.

Према његовим речима, за квалитетне путеве потребан је добар пројекат и темељна припрема. У Србији је данас регистровано око 600 путарских фирми, које запошљавају око 30.000 људи, а више од 200 њих је сумњивог квалитета.

У предузећима која се баве одржавањем и изградњом саобраћајница, “Путевима Србије” и “Коридорима Србије”, тврде да се у процесу израде пројекта користе стандарди и упутства који су преузети од земаља које предњаче у овој области у свету.

Да возе саобраћајницама по европском стандарду, међутим, није лако убедити возаче који ауто-путем од Батроваца ка Сремској Митровици возе као “по орању”. Ако су испоштовани сви прописи струке, онда не може да се деси да само после годину-две новоизграђена или обновљена деоница покаже недостатке, као ауто-пут на Коридору 10 код Црвене реке, који се похабао већ два месеца после отварања.

– РАДОВИ на изградњии рехабилитацији државних путева се изводе уз стручни надзор лиценцираних компанија и пре сваке исплате се морају приложити докази о њиховом квалитету – истичу у “Путевима”. – Када се утврди пропуст, даје се налог да се отклоне недостаци или се умањује исплата за одређени износ. Могуће је да на оптерећеним деоницама дође до убрзаног хабања, или, до појаве колотрага због дуготрајних екстремно високих температура. Тада се пут санира пре пројектног периода.

Карикатура Горана Дивца

– За неизвођење радова по усвојеној динамици, или за неквалитетно изведене радове постоје санкције које су предвиђене законом и преточене у уговор – наводе у “Коридорима”. – Такав случај смо имали са две компаније са којима смо раскинули уговоре, на ауто-путу Е-80, због непоштовања уговорених обавеза. За корекције недостатака који се појављују током времена, а након завршетка изградње, предвиђен је гарантни рок и у том периоду се за поправку оваквих недостатака користи гаранција извођача, која је обавезни део уговора.

И у “Коридорима” истичу да се све ради “по јусу”. Већина путева гради се из кредита страних банака, који аминују и надзорни орган који контролише извођење радова.

ПУТЕВИ ЗА ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ

Професор Горан Младеновић са београдског Грађевинског факултета напомиње да на путевима има много проблема, али да ипак није у реду да се паушално оцењује да се “асфалт обнавља сваке две до три године”, јер та замерка “не стоји”.

– Путеви са асфалтним коловозним конструкцијама се типично пројектују за период од 20 година, и добро изведени путеви би свакако требало да трају барем 15 година – истиче Младеновић. – Основни захтеви су технолошка дисциплина и права и суштинска контрола квалитета. Где год су та два фактора испоштована, проблема није било и неће их ни бити.

Нина Вукић и Златица Радовић, Новости