Београд — Економисти подржавају план Владе да заврши реструктурирање 175 предузећа до 30. јуна 2014. године, уз предлог да се у то укључе стручни тимови.
Међутим, поједини експерти се залажу за враћање фабрика радницима и стварање радничких акционарских друштава.
Државни секретар у Министарству финансија и привреде Александар Љубић најавио је да би влада у наредним данима требало да усвоји акциони план за завршетак реструктурирања предузећа, и тај процес биће окончан у до 30. јуна 2014.
Љубић је за Тањуг објаснио да ће акциони план садржати информације о предузећима у реструктурирању, броју запослених, као и динамику окончања тог поступка, односно објављивања тендера, покретања стечајног поступка или припреме програма за предузећа која добро послују, али имају губитке из претходног периода.
У поступку реструктурирања који траје већ 12 година, остало је 175 предузећа са нешто више од 50.000 запослених, навео је Љубић и скренуо пажњу да су трошкови које држава плаћа уместо тих предузећа достигли 750 милиона евра годишње, а тај ниво обавеза не могу да издрже много веће и богатије земље.
Економиста Љубодраг Савић изјавио је Тањугу да најављено реструктуирање предузећа влада треба да спроведе уз помоћ више стручних тимова, који не смеју бити под политичким утицајем,и истовремено похвалио решеност ове владе да се ухвати у коштац са тим крупним проблемом који су претходне владе пребацивале једна другој.
Савић сматра да влада тренутно нема ресурсе да се ухвати у коштац са тако крупним проблемом као што је реструктуирање предузећа и због тога мора да направи више тимова.
Ти тимови не треба да буду направљени по политичкој линији и они би требало да ураде одговарајуће бизнис планове за реструктуирање тих друштвених фирми, објаснио је Савић.
Похваљујући намеру владе да коначно почне да решава проблеме у реалном сектору, Савић је истакао да то не говори без разлога, “зато што спроводјење оваквих или онаквих одлука у реалном сектору може имати тешке социјалне и политичке последице за све гарнитуре власти које се буду упустиле у тај процес”.
Економиста Саша Радуловић сматра да у тим фирмама прво треба урадити попис имовине и обавеза и утврдити да ли уопште постоји могућност да се та предузећа опораве.
“Упумпавати новац пореских обвезника у пропале пројекте, или пројекте у којима се неким министрима чини да ће нешто да остваре у неким деловима земље у којима је то интересантно због гласачког тела – представља велику опасност”, каже саговорник Тањуга.
Коментаришући намеру државе да у делу од 175 предузећа у реструктуирању спроведе стечај, Радуловић је истакао да све оне фирме које не функционишу треба одвести у стечај.
Декан Факултета за економију финансије и администрацију (ФЕФА), Ана Трбовић, сматра да једина мера која ће имати велики утицај на смањење расхода државе јесте најава владиних званичника да ће 50.000 запослених у предузећима у реструктурирању добити социјални програм, како би нашли запослење на другом месту.
“Много је искреније признати да ти људи немају одговарајуће радно место и треба организовати социјални програм, а не да их држимо на радном месту које није потребно”, рекла је Трбовић за Тањуг.
Економиста Слободан Комазец рекао је да држава треба, уместо најављеног реструктуирања друштвених предузећа, да их врати запосленима, који би постали акционари, а оживљавање фирми би се постигло додељивањем једнократне помоћи из буџета и повољнијим кедитима на средњи и дужи рок.
Друштвена предузећа су власништво радника стварано више од 50 година, чији је капитал обнављан неколико пута у том временском раздобљу, а 50.000 људи, за које се најављује да ће остати без посла након стечаја једног дела од 175 поменутих предузећа, нису заслужили да их неко избаци на улицу после толико година рада, сматра Комазец.
У Србији има, каже он, скоро милион људи без посла, који су на ивици беде и сада ће без посла остати још 50.000 људи.
Комазец подсећа да је у домаћој пракси било неколико случајева да су предузећа враћена радницима на управљање, тако што су постала радничка акционарска друштва, веома успешна и продуктивна у пословању, која су чак инвестирала у даљи развој.
Танјуг
