ДРУШТВО 5. октобар – (не)заборављен

istorija naseg propadanja nije pocela 5og oktobra, vec sekiricom u vrat Karadjordja, vuice, sto mu dodje maloga vucica il kurjaka, celim imenem vuice vulicevica, imenom i prezimenom divljeg pasceta. — a i u sadasnje vreme, kum kumu moze vlast oteti, i ako se na vernost u crkvi zakleli, pa kad kum s kumovima dvaes i pet sati smislja kako narodno i drzavno opljackati, nece nesto slicno se dogoditi, jerbo kumovi mnogobrojni kumi pri ruci morju biti. — ne mogu duziti, moram kratko zboriti.
— u davna vremena koje mozemo oznaciti kao gastarbajterski baroko u Srbiji, /i ako slabije izrazenog nego u post Causeskovoj rumuniji, kad dzeparosi velikom gospodom postase/, dok su servijanci, robovi tudjina, bili pritajeni, pa tek dolaskom bankarskih prevaranata slobe, gospa dafine i gazda jezde, izvukli svoje njuske i rogcice iz rupa smrdljivih, u vreme kad su plate bile gotovo ravne onim u nemackoj, u vreme kad se imalo svega i svacega, kad je komsija posecivao komsiju i dolazio na mobu kucu graditi a druga s drugom svakodnevno kaficu pila i abrove vodili, u vreme francuske 7, i Knez Mihajlove 35, u ta cudna vremena upoznao sam u manastiru Studenici vajara Nebojsu Mitrica i arhitektu, nekadasnjeg gradonacelnika beograda, Branka Pesica, koji su doneli drveni model Krsta za studenicku crkvu jer se blizila proslava osamstogodisnjice manastira a koji je kasnije postavljen i na Hram Svetoga Save na Vracaru. — a mogu svedociti da su oba veoma ozbiljno shvatili izradu i znacaj ovog Krsta. — kasnije sam Nebojsu Mitrica sreo jos nekoliko puta, pa znam sta pricam.
— i prodje proslava osamstogodisnjice Studenice sa Nebojsinim Krstom, podize se i na vracarski Hram Svetoga Save i javise se neki ,,kulturni radnici,, sa agresivnim kritikama izgleda Krsta, i to je pravi razlog zbog koga se Nebojsa ubi. — ne bi dosta kovrdzavi, iskiceni i ko oni na grobljima seoskim vidjeni. — na zalost ratne godine i lopovske bande, odnese mi pored ostalog i taj tekst i imena njegovih potpisnika, pa vise ne pamtim sa sigurnoscu ko to bi. — sad se govori da rezim ondasnji sa tim kritikama istupi, sto nije ni blizu istini, uostalom nisu vredni ni pomena. — od Akademije osta nam akademija, od francuske 7 takodje ne osta nista, jer sad im niko clanarinu ne placa i reko bi da su svi pomrli a i njihova dela, razume se da izuzetaka ima al necemo sad o njima. — za mene to bi jos jedan pocetak naseg sunovrata u bezdan u kome smo.
— i slobu ,,bankara,, pokri pomrcina, gazda jezdu i gospa dafinu zadesi zla sudbina, ostase samo neunistivi servijanci, da ponovim, sluge i robovi tudjina, onaj otpad i sljam ljudski koji otima, krade i razara, sa svojim ludim vodjama; gluvim, slepim i mutavim. — imena tih se sa gadjenjem izgovaraju i ne pisu velikim slovima, a o delima koja ostaju za njima ne govori se medju cestitim ljudima, vec dezinfikuju i ciste, a nedela velikih toliko i takvih ima da to ne belezi ni istorija ni literatura, ni stara ni novija. — treba se nadati da ce ostati bar u sudskim spisima a konopci i kocevi u muzejskim vitrinama, za pouku buducima, sta se ne sme raditi.
— onda dodje vreme smrti i razaranja, vreme zmija i vreme kad nekultura i primitivizam, lopovluk i satanizam postase nasa svakodnevnica. — zavadise brata s bratom, bacise sve sveto i cestito u blato, za dolare fasiste sluzise i poce nase nestajanje, koje jos uvek traje.
— 5i oktobar, druga oktobarska revolucija, ne bi zbog hriscanskih normi i ljudskih ideala, vec zbog mnogo, fasista americkih, dolara; dovede doktore lazne, bosance i ustase, otimace, sibicare, azdaje decu jeduce, razbojnike, ubice i sterilnu umetnicu marinu.
— i bi potop i bi tama. — a sta bi ste slavili vi iz mraka vristeci, cu se glas SRBA u rasejanju, u Svetoj Srpskoj Zemlji nepostojecih.
————————-
— sva velika i mala slova nisu greskom pisana.