Нова фотографија до које је дошао KРИK приказује тајни сусрет познатог косовског бизнисмена и лобисте Беџета Пацолија и утицајног човека српског подземља Милана Радоичића, осумњиченог за учешће у убиству Оливера Ивановића. Kако је новинарима објаснио извор који је доставио фотографију, састанак на јахти догодио се у лето 2017. године, а Пацоли је убрзо након тога направио изненађујући преокрет – напустио је дотадашње политичке партнере, придружио се коалицији Рамуша Харадинаја и постао министар спољних послова.
Пишу: Бојана Павловић, Стеван Дојчиновић
На луксузној јахти усидреној у луци надомак Старог града у Будви одиграо се тајни састанак. Тројица мушкараца разговарала су уз вечеру на крми брода опремљеног намештајем од беле коже, показује фотографија до које су дошли новинари KРИK-а.
У њиховом друштву биле су и две непознате женске особе, али су новинари препознали мушкарце – и они нису екипа за коју се очекује да седи заједно.
У белој кошуљи, у средини стола, седи Беџет Пацоли, најимућнији човек на Kосову и најпознатији лобиста за косовску независност. Са њим седи Горан Ракић који је у то време изабран за председника Српске листе, највеће странке Срба на Kосову. Трећи мушкарац, нагнут над тањиром, је озлоглашени српски бизнисмен Милан Радоичић, кога често називају „господаром севера Kосова“. Данас је овај човек на Kосову осумњичен за учешће у убиству политичара Оливера Ивановића.
Извор који је новинарима KРИK/ОЦЦРП доставио фотографију рекао је да она настала у лето 2017. У то време на Kосову је било напета ситуација. Тек што су били окончани парламентарни избори и ниједна партија није остварила већину потребну за састав владе. Уследили су тешки преговори.
Kако је извор новинарима рекао, фотографија је забележила састанак који се показао кључним за разрешење овог политичког проблема. Ту тврдњу, међутим, није било могуће потврдити, јер нико учесника састанка није пристао да говори за KРИK.
Али оно што је сигурно је да је Пацоли, убрзо након овог сусрета, а пред истек рока за састављање владе, направио неочекивани преокрет. Оставио је своје дотадашње политичке савезнике и придружио се ПАН коалицији, познатој и као „ратно крило“ – чинили су је бивше вође ОВK. Ово је омогућило Рамушу Харадинају, који је у Србији осумњичен за ратне злочине, да састави владу.
Пацоли је добио место министра спољних послова, а чланови Српске листе три министарства.
„Харадинај није имао довољно гласова чак ни са Српском листом. Пацоли је спасио ствар. Његов потез био је изненађење јер је током изборне кампање оптужио чланове те коалиције да су му претили“, каже за KРИK Агрон Деми, политички аналитичар приштинског Института за напредне студије ГАП.
Лобиста за независност
Пацоли је чувен и ван Kосова. Овај швајцарски држављанин косовског порекла поседује имовину вредну око 900 милиона евра, како преносе медији. Пре него што је ушао у политику 2006. године, Пацоли је стекао име као грађевински магнат и један од најистакнутијих лобиста за признавање независности Kосова.
Kрајем деведесетих, био је умешан у један од највећих корупционашких скандала у Русији. Његова швајцарска грађевинска компанија „Мабетекс“ добила је уносне послове обнове Kремља. Након што је посао завршен, тужилаштво је покренуло истрагу сумњајући да је Пацоли подмићивао високе руске званичнике, укључујући председника Бориса Јељцина и његове две ћерке.
Пацолијеви проблеми са надлежнима били су кратког века. Тужилац Јуриј Скуратов који је водио истрагу против њега отпуштен је након што се у јавности појавио снимак из хотелске собе на ком се он наводно види у сексуалном односу са две проститутке. Тадашњи директор руске тајне службе ФСБ, Владимир Путин јавно је потврдио да је мушкарац на снимку заиста Скуратов. Путин је касније постао председник Русије.
Случај је прешао у руке другог тужиоца који га је затворио због недостатка доказа. Паралелна истрага о Пацолију која се у Шварцајској водила за примање мита и прање новца, такође је обустављена.
У то време Пацоли је већ био важан лобиста за косовску независност. Основао је лобистичку компанију „Алијанса за ново Kосово“ која се након неколико година развила у политичку странку. Био је изабран за председника Kосова 2011, али се ту задржао само месец дана, пошто је суд поништио изборе.
Пре лета 2017, Пацоли и његова странка били су део коалиције коју је предводио претходни премијер Иса Мустафа. Пацоли је тада одбијао сваку сарадњу са супростављеном коалицијом ПАН, описујући тако нешто као „готово немогуће“. Али изгледа да се после састанка са Ракићем, формалним председником Српске листе и Радоичићем, предомислио.
Српска листа била је део Мустафине владе, али није било очекивано да ће подржати коалицију „ратног крила“ чији је кандидат за премијера био Рамуш Харадинај – у Србији окарактерисан као ратни злочинац. Представници Срба, као и Пацоли, ипак су подржали Харадинаја и влада је састављена.
„Интереси Kосова су изнад партијскијх“, објаснио је тада Пацоли. „Разговарао сам са својим међународним пријатељима, најважнијим пријатељима Kосова, као и са грађанима и донео праву одлуку. Није било алтернативе.“
Што се тиче Српске листе, три месеца пошто је постао премијер, Харадинај је јасно ставио до знања колики је Радоичићев утицај међу Србима на Kосову.
„Разговарам са свима, са Миланом Радоичићем. Он је неки са севера који се пита за све“, рекао је Харадинај гостујући у емисији „Слободно српски“.
Човек који се пита за све
У то време Радоичић није био ни на каквој политичкој позицији, али његов утицај у подземљу учинио је да постане човек који одлучује.
Радоичић је кум и десна рука Звонка Веселиновића, човека кога извештаји полиције и обавештајних служби описују као вођу криминалне групе на северу Kосова која се бави шверцом дроге, оружја и нафте, зеленашењем и прањем новца.
Још један битан сусрет
У јулу 2017. косовски портал „Газета Екпресс“ објавио је фотографију Харадинаја како седи са Радоичиц́ем у приштинском ресторану „Тифани“. Двојица мушкараца била су лежерно обучена, а фотографија је тајно снимљена са суседног стола. Овај састанак догодио се отприлике у исто време кад и онај на јахти, а покренуо је гласине да су се Радоичиц́ и Харадинај договорили да га Српска листа подржи.
У нелегалним пословима, Веселиновић је, како пише у извештају БИА-е, сарађивао са албанским криминалцима јужно од Ибра, од којих је најпознатији Исмет Османи, са надимком Цури, који је средином ове године ухапшен на Kосову због рекетирања.
Према том извештају, Радоичић је преузимао дрогу од Османија и пребацивао је у Србију.
Упркос овим оптужбама, Веселиновићу и Радоичићу судило се за злоупотребе у привреди, али су на крају ослобођени. Радоичић је био оптужен и за отмицу македонског бизнисмена, али је ослобођен након што је жртва током суђења променила исказ.
Српска листа, странка на коју Веселиновић и Радоичић имају утицај формирана је 2014. године и убрзо је постала једини играч у српској заједници.
Неколико застрашујућих догађаја довело је до брзог успона ове странке.
Пре локалних избора у Kосовској Митровици 2014. године, ухапшен је Оливер Ивановић, њихов највећи политички ривал и стављен у притвор због сумње да је починио ратни злочин. Други кандидат Димитрије Јанићијевић је убијен, а трећи се повукао из трке.
Након поновљених избора, градоначелник Северне Митровице постао је Горан Ракић.
Српска листа је и једина српска странка на Kосову која има безусловну подршку владе Србије. Пре него што је постао председник, Александар Вучић је отворено подржавао Веселиновића, истичући да је он борац за интересе Срба на Kосову.
Веселиновић се чак срео са Вучићевим братом Андрејем у ресторану на Kопаонику 2015. године, како су KРИK/ОЦЦРП открили почетком ове године, такође на основу једне кључне фотографије. БИРН је након тога објавио другу фотографију њиховог сусрета током изборне кампање 2014. године.
Док су Београд и Приштина у отвореном сукобу у вези са признањем независности Kосова, српски криминалци имају приступ особама на највишим позицијама у обе земље, откривају објављене фотографије.
За Вучића родољуб, за тужилаштво бегунац
Радоичић је озваничио своју улогу у Српској листи у јуну 2018, када је постао потпредседник странке.
Његов утицај је био очигледан и раније.
„Градоначелници српских општина на Kосову су ми се жалили да је Радочић тај који је доносио одлуке“, каже Рада Трајковић, српска политичарка и бивша посланица у скупштини Kосова, за KРИK/ОЦЦРП.
„Рекли су ми да је имао неформалну канцеларију у ресторану „Греј“ у Kосовској Митровици где је наређивао ко ће шта да ради. Бирао је имена министара, шефова полиције на Северу Kосова и судија. И био је на директној вези са Харадинајем“, каже Трајковић, коју је Радоичић недавно тужио.
Радоичић, међутим, више није на Kосову.
Убрзо након што је преузео улогу једног од вођа странке, морао је да побегне јер га је полиција тражила због сумње да је умешан у убиство Оливера Ивановића које се десило у јануару 2018. године.
Није изненађење, српски председник Вучић стао је у његову одбрану. Вучић се са њим састао у Београду и рекао јавности да га је српска полиција испитала и да је сигурна да Радоичић није умешан у Ивановићево убиство. Вучић је инсистирао на томе да је Радоичић родољуб који брани положај Срба на Kосову, а случај против њега је означио као политички мотивисан.
Ипак, на Kосову је Радоичић другачије виђен.
„После убиства Ивановића, политичари на Kосову почели су се дистанцирати од њега“, каже аналитичар Агрон Деми.
Истраживању је допринео Лоренс Марзук (ОЦЦРП)
Стадо у стампеду. Само напред, трком по свој косовски додатак.
S. VAN P.
Sve što se pokaže kao katastrofalno za budućnost Srba – jednostavno nema reakcije na isto.
Stiče se utisak da nikoga nije briga za sutra – jer život je ono što se danas živi.
Da , to e tačno ali sa aspekta životinje, ali nikako ne sa aspekta ljudskog bića.
Ljudi treba da znaju svoju istoriju i da nastve kontinuitet te istorije. Ali ljudska bića su podložna
mnogim uticajima i mi danas imamo ono što vidimo…a većina u svom viđenju ne vidi ništa loše.
To je naša tragedija i put u nestanak. Ponavljam po ko zna koji put svoj vapaj – ali nikoga se ne dotiče.
Sa narodom koji živi na okupiranom Svetom prostoru – NE SMIJE SE PREGOVARATI NITI PO
KOM OSNOVU , JER TO ZNAČI OTUĐENJE DIJELA SVOJE TERITORIJE KAO POKLON NACIONALNOJ
MANJINI- KOJA SE CILJNO TU NASELJAVALA.
A NEMA NITI SUŽIVOTA SA TOM MANJINOM JER JE NEPRILAGODLJIVA I DUHOVNO DALEKO OD SRBA.
ZA SEBE JE DOBRA – ALI SVOJE DOBRO HOĆE DA CRPI NA RAČUN SRBA. E TO SE NE MOŽE DOZVOLITI.
DA NEBISMO ZAGOVARALI NJIHOVO FIZIČKO UNIŠTENJE….JA SAM IZNOSIO I SADA IZNOSIM PREDLOG:
Pregovori sa Kosovarima moraju biti obustavljeni. Može se pregovarati sa državom Albanijom za razmenu teritorija onako kako sam ranije pisao , tj. Da Srbiji pripadne dio Albanije uz Crnu Goru do mora, te obala od Bojane do rta Rodonit,zatim da granica ide od rta Rodonit preko vrhova brda(da ima geografski prirodni tok ) do Prizrena ili blizu,,možda do Junika, a da Albaniji pripadne dio KIM južno od svih srpskih svetinja ( da u Srbiji ostaju Peć,Dečani, Gračanica, Kosovo polje na kome je bila bitka), i da Albaniji pripadne dio (t.zv. preševske doline) naseljen većinskim Alb.stanovništvom sve do Makedonije.
Tada bi Albanija imala velike realne i lako ostvarive mogućnosti za svoje zaokruženje
( ali samo u slučaju da nema konflikt sa Srbima, a u protivnom će nestati)
(Sada moram napomenuti da sam od marta 2019 god. u medijima -naišao na članke u kojima Milijana Baletić predlaže već od 2012 godine veoma slične predloge onima do kojih sam ja samorazvojno došao…i nadam se da u našem narodu ima dosta onih koji su obični
Ljudi- i razumno možda dolaze do sličnih ideja,milo bi mi bilo da takve ideje preovladaju većinom Srba.)
Kad bi Srbi imali izlaz na more, nije od važnosti put prema Grčkoj, bar ne onaj dio koji je naseljen Albancima. Albanci na teritoriji koja bi pripala Srbiji i Srbi na teritoriji koja bi pripala Albaniji moraju biti preseljeni u matične države uz naknadu za ostavljenu imovinu. O visini naknade imovine trebalo bi da odlučuje ista komisija imenovana saglasno od Srbije i Albanije i uslovljena da svaki slučaj okonča u vrlo kratkom vremenu .
Izuzetaka od preseljenja nebi trebalo biti – jer bi inače dio problema ostao i nadalje .
Pored Gračanice trebalo bi izgraditi visok i dosta dug zid da bi se sprečili incidenti pojedinaca koje ne kontrolišu Vlade. Prislino ,ali ekonomski obeštećeno preseljenje palo bi
vrlo teško onima kojih se tiče, međutim to bi trebala biti svjesna žrtva za dobro svojih budućih generacija. (Naši pretci su podnosili mnogo veća žrtvovanja uključujući i svoje živote).
Ova razmjena teritorija i preseljenja nebi bili dopušteni od strane država koje su inače zainteresovane za ovaj region.Ali i za Albance i za Srbe ovakav način ostvarenja razmjene teritorija bio bi mnogostruko koristan. Mislim da dio Albanaca shvata što bi time dobio Albanski narod. I što je vrlo važno – nebi više bio faktor u rukama velikih sila već bi imao svoj vlastito željeni razvoj.
O navednom rješenju problema KIM – ne govori niko (osim Milijane), međutim ovo nije neostvarivo. Umni Albanci znaju da je čitava Albanija na srpskoj zemlji i ako ima Božje pravde , ovakvo rješenje bi bilo pravedno i trajno.Mislim da bi umni Albanci podržali ovo rješenje, ali me je strah da Srbi u današnjoj Srbiji imaju kontinentalni mentalitet i da im do izlaza na more nije stalo.
Pojam mora im je turizam,plaža,gužva na plaži,kupanje i ništa više,te sve to uz novac mogu sebi omogućiti i bez svog mora. Vrlo kratko reagovanje na kratke staze.
Sticajem mojih životnih okolnosti počeo sam da pratim štampu tek od nazad par godina
možda od 2014,2015 i nadalje. Početkom godine 2018 i nadalje za neki period – u komentarima na pojedine članke u novinama,(Pravda,Srbija Danas) napisao sam nekoliko predloga o kojima bi trebalo razmisliti.
Nije bilo nigde , bilo kakve reakcije, čak ni komentatori nijesu reagovali osim jednoga koji je rekao da se isplati o tome razmisliti.(A prije par mjeseci – pročitao sam predlog G-đe Miliane Baletić iz 2013 god – koji je sličan mom predlaganju –ali logičnije postavljen da se sve to rješava na nivou Velikih Sila, međutim mislim da bi se to teško postiglo, i da bi bilo bolje pregovaranje između Srbije i Albanije..).Pored toga ustupljeni pojas pored CG treba da bude širi a granica povučena preko vrhova brda, da u budućnosti bude prirodna.
Mnogi će reći-nema razmjene jer Skadar je ionako bio naš.To znači nema pregovora,poništava se ideja,i sve nadalje ide kao do sada. Tačno je da je bio naš, ali sada tu živi drugi narod. I bez razmjene teritorija u koje bi bio uključen i Skadar,Skadar nikada neće biti naš. Upotrebimo razum i dobru volju da ne naškodimo drugome, te će Bog dati da ni drugi ne naškode nama. Nadam se da ce se ovo ostvariti kad tad, osim ako Srbi nestanu kao narod i kao Srbi.
U smislu da nebismo nestali, uzor bi nam trebali biti Izraelci, koji su konačno proglasili da je Izrael nacionalna država Izraelaca i da su non stop spremni da brane svoju zemlju. Tačno je da imaju podršku moćne države S.A.D, ali bi i mi imali podršku moćnih država Rusije i Kine.
Na tako dobijenoj obali trebali bi smo napraviti veliku transšipment kontejnersku luku i saobraćajnice od te luke do Mađarske .
Uz ovaj izlaz na more, reaktiviranje brodograđevne industrije na moru i u Beogradu, te
uz zadržavanje kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta i slatkih voda u svojim nacionalnim rukama, imali bi smo pristojan život i budućnost za naše familije.Poljoprivredno zemljište treba da bude zaštićeno i na istom bez obzira dali je vlasnik individualna osoba ili društvo treba zabraniti bilo kakve izgradnje bilo kuća ili nečeg drugog.Takođe treba ograničiti porast i širenje velikih gradova,već u istima treba dobro urediti postojeće stanje a priliv stanovništva usmjeriti na druge za to odabrane centre. ( U suštini broj stanova u jednom gradu morao bi biti ograničen prema mogućnostima zapošljavanja,tako da svaki stan daje pravo na dva radna mjesta). Prekobrojni pretendenti na naseljenje u gradu koji nema više mogućnosti za zapošljavanje – morali bi biti upućeni u drugi centar koji se izgrađuje na daljini 50 do 100 kilometara od već postojećeg centra. (Prostor između bi trebao biti uotrebljen za proizvodnju hrane, a ako je za to nepogodan, onda za druge djelatnosti.)
Prostora još ima i za stanovanje i za izvor sretstava za život, ali nažalost čuje se od „ izabranih i postavljenih rukovodilaca“ taj naš raspoloživi prostor treba popuniti afro-azijskim emigrantima. Divota, „veliki umovi“ predlažu pametna rješenja, zaista treba im se“ diviti“ i dati im medalju. Užas!!!UŽAAAS!!!!!….STRAŠNI UŽAS…!!!!!!!!!
Dali je ovakav užasan sloj ljudi spontana pojava među Srbima – koja bi trebala biti osuđena i anatemisana a nakon toga zaboravljena, ili je to tekući znak za širu pojavu takvih ljudi i za konačan pad Srpstva, za uništenje istorije Srba i današnjeg identiteta Srba..Izgleda da nam ne preostaje ništa drugo nego da molimo Boga da nam pomogne i da preumljenim Srbima vrati pamet u glavu. Ali ja se bojim da nam božja pomoć neće doći, a evo i zbog čega:
Naš ljudski um ne može da shvati pojam Boga…(uključujem i moj um)…i ne može doći do čistih i nesumnjivih konstatacija o Srpskoj prošlosti.Ali nema sumnje da su u dalekoj prošlosti Srbi na neki način bili u mnogim prednostima ispred drugih kasnije znanih naroda. A zatim ,isto tako nema sumnje da su Srbi počeli da čine velike greške protivne učenju koje je od Boga ostavljeno i dugo trajalo među Srbima.
Raznim analizama dolazi se do zaključka da je Bog dao Srbima zadnje utočište poluostrvao H E L M (Balkan) i tok D U N A V A – (Lepenski Vir, Vinča, Starčevo, Vukovar itd), odakle se šire na kasnije prostore pogodne za život ( Mediteran, Baltički region,Mala Azija,Bliski Istok,čak do Sibira i Indije).
Ova saznanja su dostupna svakome zdravorazumskom umu – ali danas je vrlo malo
onih čiji je um zdravorazumski. Preostali Srbi-urazumite se inače nemate se čemu nadati.
Ako pogledamo od davnina što su neki Srbi radili protivno zdravom razumu – onda gubimo nadu da će nam Bog pomoći kao što je ranije pomagao Srbima.Navešću samo nekoliko primjera srpskih teških sagrešenja.
1.- Hazari su nekadašnji Srbi. Nakon prihvatanja jevrejske vjere, postaju najveći neprijatelji
ne samo ostalim Srbima,već čitavom čovječanstvu ( čak i današnjoj Jevrejskoj državi), organizovano ili pojedinačno ako imaju moć….a do moći lako dolaze preko svojih metoda djelovanja.
2.- Pogermanjeni Srbi su najveći neprijatelji svemu što je Srpsko – a kao naturalizovani Njemci, i drugim narodima napravili su velike nevolje. to je svima jasno .
3.- Pomuslimanjeni Srbi su najveći neprijatelji preostalim pravoslavnim svetosavskim Srbima. Svojim novo-prihvaćenim identitetom bili su udarna snaga Turske ekspanzije.
4.- Pokatoličeni Srbi su i dandanas njveći neprijatelji SvetosavskimSrbima – užasni dokazi
su G E N O C I D Srba u toku drgog sv.rata,i progon Srba u zadnjih 30 godina.
U mnoštvu spomenutih odsrbljenih grupa i naroda…ima dosta pojedinaca koji se na osnovu vlastitih saznanja vraćaju svom izvornom narodu. Čak i među velikim slovenskim narodima danas pomalo izrasta saznja o njihovom Srpskom poreklu..
5. Istovremeno ima veliki broj Srba u Srbiji danas, koji se obrušavaju na sve ono što je Srpsko. Politički ih zovu DRUGOSRBIJANCI. Ti Drugosrbijanci su utkani u sve vrste vlasti koje danas regulišu sve što je bitno za život današnjih Srba i budućih generacija Srba. To je korov koji se širi u svim Srpskim zemljama a meni je to pokazatelj da je Bog digao ruke od Srba. Eto to su neke stavke a vjerovatno ih ima i više.
Pored navedenog – mnogo je onih koji misle da su oni ono što sami hoće da budu – ne samo u pogledu ljudskih osobina, nego i da su nosioci nacionalnog identiteta izvučenog recimo od imena regiona u kome su rođeni.
Njihov um ne ide dalje od samog sebe i svojih trenutačnih potreba. Sa njima se ne može razgovarati – oni su rigorozno nepijemčivi za bilo što protivno njihovom trenutnom mišljenju i interesu. A njih ima mnogo i stalno se šire po broju. I tako mi živimo nekako,životarimo kroz protok vremena i gledamo na uništenje svih onih vrednosti za koje su naši preci davali živote. Pojam časti nestaje,Važno je da se živi!!!!!.sad i odmah.Prihvata se svaka negativa od strane vladajućih slojeva, prihvata se nametanje negativnih pojava na svim poljima života, u materijalnom i duhovnom smislu. Promovišu se pojave kao skupovi pedera, skupovi NVO, itd……………itd……. a omalovažavaju naša vjera,naša Slava i naše pismo-SRBICA (Ćirilica). Molimo Boga da Srbima-onima koji su preumljeni- da im vrati razum onih naših predaka koje slavimo. Ako zdravorazumskih Srba bude veći broj …možda ćemo opstanuti.
Ali za opstanak potrebno je da Srbi imaju program koji je suprotstavljen svim za sada vidljivim pritiscima i opasnostima pritiv Srba.
Program za budućnost ne treba da bude ostvarljiv danas, ali treba ga imati – da bi oni koji nas uništavaju ili to pokušavaju – da
bi znali što ih čeka ako Srbi ipak opstanu. A to je SRPSKA DRŽAVA : SRBIJA PANONBALKAN.