Друже Тито само пиши, радићемо и по киши

Комбинација природне катастрофе и власти која тежи ауторитарности дугорочно је опаснија и од саме несреће. Србија седи на бурету барута, тим пре што је ова велика поплава дошла у тренутку потпуне економске и социјалне исцрпљености становништва.

Поплаве, клизишта и друге санђаме само су допуниле то буре и ко не осећа зебње по питању “даљег правца развоја” слабовидац је у општој српској помрчини.

Нагло испољену и хвале вредну солидарност можемо тумачити и као отпор атомизираног друштва свакој врсти подвојености: социјалној, економској, образовној и било којој другој која вам падне на памет, а појава вође који нас у несрећи уједињује постаје привлачна и изгледа као лак излаз из тих тешких траума.

Историја човечанства пуна је примера слепе следбеничке политике. Несебична љубав према домовини и народу, кад је домовина угрожена, а народ напаћен, обележила је многе црне историјске хронике. Него, мали смо ми за тектонске поремећаје на глобалној сцени. Невољу можемо направити само себи (и понеком суседу).

Власт је одједном, под плаштом несреће, постала свенародна и осим дистрибуције политичке моћи стиче и привилегију дистрибуције економске и социјалне моћи, првенствено помоћи, и цементирана је очекивањима ојађеног света да ће само од њих добити комад хлеба, воду, сапун и ћебе.

Апаратчици на власти по природном инстикту нагло су се трансформисали. Није само ствар у томе да су скинули одела који им је шио исти Ђура, већ су некако попримили и људски лик, постали су нам ближи, некако наши, што никако не значи да су постали паметнији и вештији. Сваки дан откријем понеког ко личи на човека, а колико до јуче личио је на чиновника у државној служби. Само, није на министрима да вуку гране и истоварују пакете воде у флашама све пред камерама; много корисније од стицања јефтиних политичких поена било би им да стварно раде свој посао.

Не односи се то, наравно, на све њих, али такав је општи утисак. У траговима се проналази и политичко профитерство, дугорочно опасније од профитера који је воду продавао по вишеструко увећаној цени, али ова нова министарско-чиновничка маса збиља делује другачије, чак и кад их премијер Александар Вучић построји и пропитује за потребе изградње имиџа употребом свих новонасталих јавних сервиса.

Неко ће рећи да се политичко профитерство види више него у траговима, али од темељне критике таквих појавних облика понашања ову власт штити величина катастрофе и то што би темељна критика таквог понашања такође личила на профитерство. Отуда проистиче уздржаност у критици поступака власти, али то ће неминовно да почне са повлачењем воде.

Сада критика ових којима је запала тешка дужност спасавања народа и народне имовине личи на ситничарска посла и мислим да то и јесте ситничарење. Битка за сваки људски живот, хектар обрадивог земљишта, метар моста, километар пута, киловат струје, свако грло крупне и ситне стоке, јесте национални задатак од прворазредног интереса. А док се то обезбеди, може да се обезвреди и сваки други интерес. Водите рачуна о томе и држите главу изнад воде.

*У наслову је стих из једне акцијашке песме

Драгољуб Жарковић

Време