Палме socratea exorrhiza, познатије као „палме које ходају“, привлаче пажњу и годинама су мистерија за биологе који су расправљали о њиховим покретима. Смештени у прашумама Централне и Јужне Америке, „кораци“ ових стабала су још један пример како стварност надмашује фикцију.
То није бајка, нити мит — дрвеће које говори, који је створио Ј.Р.Р. Толкин у „Господару прстенова“. Палме које ходају су стварне и полако се крећу својим коренима у потрази за бољом позицијом да досегну сунчеву светлост.
Током деценија је покретање ових стабала било тема расправе међу научницима. Године 2005. биолог Херардо Авалос, директор Центра за истраживање одрживог развоја Костарике, рекао је да су шетње дрвећа само мит, пошто им корење не омогућава покрет, а дебло је и даље на истом месту .
„Мислити да би палма заправо могла да прати промене сунчеве светлости и да се полако креће шумом… То је само мит уз помоћ којег туристички водичи забављају туристе“, рекао је Авалос за „Лајв сајенс“.
Међутим, 2015. године палеобиолог Петер Врсански са Института за науку о Земљи Братиславске академије наука тврдио је да је ову појаву сам уочио и забележио. Како је објаснио за Би-Би-Си, ова врста палме хода уз помоћ свог корења.
„Како земља еродира, socratea exorrhiza ствара ново и дугачко корење које тражи чврсто тло. Корење које може досећи и до 20 метара. Након што се корење насели у новом тлу, дрво се нагиње према новом месту у процесу који може трајати до две године“, рекао је Врсански.
Старо корење такође излази из земље и креће се напред. На овај начин тражи сунчеву светлост и чвршће тло у трци за опстанак.
Међутим, шта тачно омогућава ову магију, науци још увек није познато. Биолози се слажу да им корење допушта бољу потпору и стабилност стабљике, тако да могу достићи вишу висину, а самим тим и више сунца, али још увек није познато које им специфично својство омогућава покретање.
Спутник