Само на име трошкова одбране и адвоката, како процењују упућени, држава ће након прошлонедељне ослобађајуће пресуде за све оптужене у случају “стечајна мафија”, исплатити око седам милиона евра, а на име неоснованих пртивора око 50 милиона динара (или око 433.000 евра).
Поред тога, сви који су били окрвиљени у том случају који је покренут 2006. могу да воде и парнице против државе због нематеријалне и метеријане штете, попут повреда части и угледа, душевне боли, изгуљених зарада…
Специјално тужилаштво, које се сада зове тужилаштво за организовани криминал, у октобру 2006. је подигло оптужницу од скоро 200 страна, којом је теретило 35 људи, због 105 кривичних дела.
На њој су се нашли махом угледни правници, почев од тадашњег председника Трговниског суда у Београду Горана Кљајевића, преко судија тог суда, а ту су и бројни стечајни управници, бизнисмени и адвокати.
Међутим ни после два првостепена суђења и претресом пред Апелационим судом тужилаштво није доказало њихову кривицу, па ће држава плаћати велике трошкове својих “грешака”.
Овај маратонски процес окончан је делом 2015. године када је Апелациони суд правоснажно ослободио неке окривљене и одбио поједине оптужбе, а коначно и прошле седмице када сви преостали, од почетних 35 оптужених, правоснажно ослобођени.
До сада је одбрани на име судских трошкова по пресуди из 2015. године досуђено 285 милиона динара (око 2.4 милиона евра).
У Вишем суду у Београду Тањугу је речено да нови захтеви за судске трошкове још нису стигли.
Од укупно 35 окривљених, 16 њих је у притвору различите пероде времена, а један окривљени је још током истарге извршио самоубиство
Адвокат Зора Добричанин Никодиновић каже да су њене колеге које су поступале у том предмету, прерачунале да су окривљени укупно провели 20 година неоснованом у притвору због чега ће имати право да траже накнаду штете од државе.
Она је указала да се просечно по дану досуђује по 7.000 динара на име неоснованог лишења слободе (бораква у притвору), па би по том основу држава могла да исплати преко 50 милона динара.
Када су у питању трошкови поступка, адвокати су прерачунали да они износе око 200.000 евра по једном окривљеном, навела је позната београдска адвокатица.
Она је подсетила да Горан Кљајевић због овог поступка 12 година није примао плату председника Трговниског суда, као ни судија Делинка Ђурдкевић.
“Плату нису примали ни сви остали окривљени, хиљаду људи је остало без посла због затварања предузећа окривљених. Мика Брашњевић се убио у притвору”, навела је Добричанин Никодиновић.
Она сматра да је овај предмет од почетка имао политичку конотацију.
“Међутим чуди ме што, иако су се промениле чак четири власти од 2006. године, ниједној није пало на памет да ту оптужницу ”пречешља” и одустане него се чекао крај судском одлуком”, навела је Добричанин Никодиновић.
Она сматра да овај случај јасно показује да тужилаштва не треба да буду тврдоглава, већ кад виде да немају ниста дигну руке на време.
“У супротном они буџет и грађне излажу трошковима, а људе против којих се води поступак излажу терету вођења тог поступка и свему што они носе са собом”, закључила је Добричанин Никодиновић.
Последњом правонсажном одлуком од прошле седмице, Апелациони суд у Београду је ослободио од оптужби све оптужене за оштећење српских привредних гиганата јер су наводно 2004. и 2005. године злоупотребама присвојили више од 50 милиона евра.
Од тога је, према недоказаним тврдњама тужилаштва само из „Це маркета” извучено 20 милиона, а из Поштанске штедионице око 14 милиона евра.
Ова афера је ођекнула у априлу 2006. године, када су ухапшени Кљајевић и судија Трговинског суда Делинка Ђурдевић, бизнисмен Секула Пјевцевић, браћа Милинко и Мико Брашњовић – сувласници фирме „Еко продукт”, бивша директорка Поштанске штедионице Јелица Живковић, адвокати Немања Јоловић и Јасмина Којић Павловић.
Поменути Мико Брашњевић се због овог случаја токон истраге убио у притвору.
Током истраге, списак осумњичених и ухапшених је растао, али и листа кривичних дела.
После маратонског суђења, у мају 2013. изречена је прва првостепена пресуда којом је 16 оптужених било осуђено, а 18 ослобођено.
Највећу казну тада је добио Секула Пјевчевић од девет година затвора, Кљајевић је био осуђен на шест и по година затвора, судија Делинка Ђурдевић на четири године затвора, а адвокат Јоловић на две и по.
Стечајни управник ГП “Рад Миљко Живојиновић, као и Радуловић тада су у одсуству осуђени на по пет година затвора.
У априлу наредне године Радуловић се вратио у Србију, али је шест месеци касније преминуо, не дочекавши ново суђење.
Апелациони суд међутим 2015. године у својој одлуци поводом те пресуде није потврдио ниједну осуђујућу пресуду, већ је наложио ново суђење Кљајевићу, Ђурдевићевој, Јоловићу и Пјевчевићу у делу оптужбе који се односи на Поштанску штедионицу, „Рад”, „Це-маркет”, „Комел” и „Беко”.
Тај суд је потврдио првостепену пресуду у ослобадајућем делу и преиначио у осудујућем, тако што је Јелицу Живковић правоснажно ослободио оптужбе за примање мита.
Због наступања апсолутне застарелости обијене су поједине оптужбе против Ђурдевићеве, Кљајевића и Јоловића.
Након поновљеног суђења Специјални суд је Кљајевића, Пјевчевића, Јовановића, Јоцовића и Спасића ослободио од оптужби, а ту одлуку је потврдио и Аплеациони суд прошле седмице.
Специјални суд је међутим у априлу прошле године на казне затвора од две до четири и по године био осудио Милљка Живојиновића који је био стечајни управник ГО Рад, затим Миливоја Мирковића, Љубишу Митића и Анђелка Битевића.
Тај део пресуде Апелациони суд је преиначио и све их ослободио од оптужби са образложењем да њихова кривица није доказана.
Тако је 12 година касније, држава је изгубила “битку” у случају који је требало да покаже одлучност да ће се обрачунати са корупцијом у правосуђу и привреди.
танјуг
