Дуговања државе наручиоцима све већа, а сви извори финансирања пресушили. Државне хартије од вредности више нису тако атрактивне, банке све чешће заобиазе ову врсту сарадње са државом
ДРЖАВА нема тачне податке колико тренутно износе њена дуговања према привреди. Упркос декларативним причама о неопходности хитних мера на скраћењу рокова плаћања свих институција, незваничне процене кажу да буџет, на свим нивоима, разним партнерима са којима је ове године пословала дугује читаве три милијарде евра, што је чак десет одсто бруто друштвеног производа.
И, управо у дану када на сцену ступа нова влада Србије, Трезор је, кроз продају тромесечних записа уз камату од 12,7 одсто, обезбедио 3,58 милијарди динара. То, нажалост, не значи да ће, рецимо, сви корисници социјалне заштите, али и сви запослени у јавном сектору добити плате на време.
Државни записи су се, у последње две године, иначе, показали као релативно најсигурнији извор финансирања државе. Стране дотације су пресахле, ЕУ, повремено, одобри одређен износ средстава намењених буџету, док пословне банке које раде у Србији, поприлично, заобилазе ову врсту сарадње са државом.
Наиме, на последња два позива из Немањине 11, јавиле су се само три овдашње банке и понудиле позајмице које су биле упола вредне у односу на оно што је тражила Влада.
Министарство финансија је до маја ове године месечно продавало записе вредне по десет милијарди динара рочности 53 недеље, уз каматну стопу преко 12 одсто.
Међутим, у јуну, и поред понуђене више каматне стопе, продато је око 60 одсто ове емисије.
У јулу, свега 35 одсто понуђених записа је нашло свог купца, иако је камата била 14,25 одсто.
Ни шестомесечне хартије од вредности више нису, чини се, тако атрактивне, па трезор углавном продаје испод 70 одсто понуђених записа.
Новости
