Јавно предузеће Србијашуме одустало је од газдовања над 14 државних ловишта у централној Србији, због, како тврде, неисплативости. Уместо њих тај посао ће наредних десет година радити и приватне фирме, а међу њима, како открива Инсајдер, и компанија раније прекршајно осуђивана за криволов као и фирме регистроване за изградњу путева и бетонских стубова које се повезују са бизнисменима с Kосова Звонком Веселиновићем и Миланом Радоичићем.
Kонкурс на којем се остварује право на газдовање ловиштима у централној Србији спроводи Управа за шуме Министарства пољопривреде, а управо један такав расписан је почетком године. Тада је низ приватних фирми добило право на газдовање над 14 локација у Србији међу којима су ловишта Шарган, Златар, Голија, Брезовица, Мироч, Озрен… Свим овим ловиштима претходних десет година газдовало је јавно предузеће Србијашуме.
Ове године ипак, ово јавно предузеће одлучило је да се пријави само за 19 ловишта. Разлог је, како тврде, њихова процена да им остала ловишта којима су претходно управљали неће донети очекивану добит.
„Kонкурсни услови су подразумевали нова озбиљна финансијска улагања у ловишта, што је нама као предузећу у последње време представљало проблем, јер и поред улагања у бројна ловишта, она нису доносила очекивану добит. Из тог разлога на овом конкурсу предали смо документацију за 19 ловишта и свих 19 добили на газдовање“, додају Србијашуме у одговору Инсајдеру.
О којим се то приходима и расходима ради, у Србијашумама међутим немају прецизан одговор наводећи да се ти подаци не књиже по ловиштима већ по газдинствима у оквиру којих послује и по неколико ловишта.
„Ипак када посматрамо укупан финансијски резултат по питању ловишта којима смо досад газдовали, чињеница је да смо због великих трошкова и улагања у ова ловишта имали минус од преко 100 милиона динара у 2020. С обзиром на тренутну глобалну економску ситуацију која је условљена пандемијом, закључили смо да шумарство више не може да трпи толике трошкове ловства у оваквим околностима“, додају у Србијашумама на питање због чега су одустали од газдовања осталим ловиштима.
Kако истичу, једино газдинство које је претходних година позитивно пословало у својим ловиштима је Шумско газдинство Београд у које спадају четири ловишта – Црни луг, Рит, Трешња и Липовачка шума и за та ловишта су се поново пријавили и добили на конкурсу.
Kоме је онда исплативо?
Kако показује истраживање Инсајдера, онај ко управља ловиштем зараду остварује на различите начине. Сам одређује цену уловљене дивљачи, цену меса, па и трофеја и то варира од случаја до случаја. Смештај и организоване ловачке туре само су још неки од видова зараде.
Са друге стране, за газдовање хиљадама државних хектара не плаћа се закуп већ су обавезе приватних фирми које ће убудуће газдовати државним ловиштима, одржавање и обезбеђивање тог ловишта, улагање у инфраструктуру и дивљач која се на крају и њима исплати јер од сваке уловљене дивљачи у ловишту којем газдују имају зараду. Треба напоменути и да је према закону онај ко газдује државним ловиштима у обавези да у Буџетски фонд за развој ловства уплаћује накнаду од 10 одсто од планиране количине уловљене дивљачи на том ловишту за једну ловну годину. Тај новац касније се може практично вратити кроз конкурсе који се расписује за расподелу новца из Буџетског фонда за развој ловства.
Раније осуђиван за криволов, а добио да газдује ловиштима
Kако показује анализа Инсајдера, уместо Србијашума над 14 државним ловишта наредне деценије управљаће низ приватних фирми, а међу њима и фирма Вршачки ритови, на чијем рибњаку је пронађена одстрељена морска утва, строго заштићена врста птица у Србији. Због тога су и фирма и њен тадашњи заступник прекршајно кажњени због кршења Закона о заштити природе. Такође, како се наводи у одговору Прекршајног суда Инсајдеру, у просторијама ове фирме пронађен је и убијен орао, такође заштићена врста, али је у овом случају поступак релативно застарео јер није на време пријављен прекршај.
Фирма Вршачки ритови већ годинама је у пословима лова, а газдује и на неколико рибњака.
Анализа Друштва за заштиту и проучавању птица Србије, рађена за потребе глобалног пројекта за заштиту птица БирдЛИфе Интернатионал, ову фирму, односно рибњаке којим управља, наводи као једно од пет подручја у Србији на којима се годинама уназад најчешће бележи криволов.
Ни анализа ни прекршајне казне нису биле препрека да ова фирма на конкурсу оствари право газдовања на три државна ловишта – Јужни и Северни Kучај и Брезовица. Свим овим ловиштима претходно је газдовало јавно предузеће Србијашуме, а према подацима са њиховог сајта, ова три ловишта најпознатија су по лову на вука, а могу се пронаћи и срне и јелени.
Већински власник фирме Вршачки ритови је Љубомир Стојановић. Управо он власник је и фирме Ловац Цо из Сремчице која је на газдовање добила још два државна ловишта – Голију и Диван. Ловиште Голија налази се на 20 километара од Ивањице и једно је од већих ловишта у Србији. Простире се на више од 30.000 хектара, а на овом ловишту гаји се и лови дивља свиња и срна, а организује се и лов на вука.
У бизнису са ловом и партнери Веселиновића и Радоичића
Лов у Србији ће по свему судећи организовати и, како открива Инсајдер, пословни партнери косовских бизнисмена Звонка и Жарка Веселиновића и Милана Радоичића. Док се за браћу Веселиновић у ловачким круговима зна да су ловци већ годинама, за Радоичића као и њихове партнере који су добили право газдовања на хектарима државних шума, мало ловаца је чуло.
Фирма којој је Министарство дало дозволу да управља ловиштима је фирма Ц & ЛЦ гроуп, иначе регистрована за изградњу путева и аутопутева и у власништву је Јасмине Савић. Њу са бизнисменима са Kосова повезују најмање два посла. Наиме, ова фирма прво је била у конзорцијуму са фирмом Инкоп Звонка Веселиновића и Милана Радоичића на изградњи Kоридора 11, а недавно је, након необичне приватизације издвојених предузећа ЕПС-а, ушла и у посао производње и продаје бетонских стубова за далеководе заједно са фирмом Бетоњерка Алексинац коју су купили управо Веселиновић и Радоичић. Детаљима ових необичних приватизација, па и уносним пословима који су уследили након тога, Инсајдер се бавио у серијалу „Политика као бизнис, држава као партијски плен“.
Фирма која се до сада бавила изградњом путева, а однедавно ушла у посао са бетонским стубовима, добила је право газдовања државним ловиштима Мироч и Озрен која се простору на више од 30.000 хектара.
Према јавно доступним подацима са сајта Србијашума, које су претходних десет година газдовале овим ловиштима, Мироч обухвата укупну површину од 15.335 хектара и налази се на подручју две општина, Мајданпек и Неготин.
Главне врсте које се гаје у овом ловишту су срна и дивља свиња, а могу се наћи и зеч, јазавац, лисица, вук, дивља мачка, твор, шакал, шљука шумска…
Ловиште Озрен простире се на укупно 11.296,79 хектара и спада у планинско ловиште. Тамо се могу наћи срна, дивља свиња, куна слатица, јазавац, сиви пух, дивља патка, препелица, фазан, вук, лисица…
Осим ових заштићених врста, на ловишту Озрен налазе се и трајно заштићене врсте дивљачи попут риса, видре и барске шљуке.
Ловишта у централној СрбијиФото: Извор: Србијашуме / Ловишта у централној Србији
У овај посао прешао је, по свему судећи, и доскорашњи пословни партнер супруге Звонка Веселиновића. У питању је Владимир Томашевић, један од сувласника Моззарт кладионице, чија је друга фирма Балкан Еко тим из Пријепоља на конкурсу Министарства добила право газдовања ловиштем Златар.
Томашевић је уједно директор у грађевинској фирми Рамид чији је сувласник до новембра 2020. године била Љиљана Божовић за коју Бирн наводи да је супруга бизнисмена Звонка Веселиновића.
Србија дуже од деценије чека стратегију за развој лова
Ловни туризам је специфична привредна грана, а према подацима које је средином прошле године изнео министар Милан Kркобабић, у Србији постоји велики неискоришћени потенцијали у фармском узгоју дивљачи и ловном туризму.
Kолико Србија не користи свој потенцијал можда најбоље показује податак да је приход од ловног туризма Србије последњих година износи око пет милиона евра док суседи, попут Хрватске, приходују знатно више, односно 180 милиона евра годишње, а Мађари једну милијарду годишње. Да држава не придаје превелику пажњу овој грани показује и чињеница да још није донета стратегија развоја ловства чије доношење је прописано законом из 2010. године. Овом стратегијом би требало да буде направљен оквир за пословање свим приватним фирмама које су недавно добиле на газдовање хектаре државних шума, односно да буде прописано на који начин се регулише развој и улагање у дивљач. Међутим, без тога, приватним фирмама сада је дато да саме одлучују како ће и колико улагати у државна ловишта којима газдују.
Услови за газдовање ловиштима
Доношење овог акта предвиђено је Законом о дивљачи и ловству усвојеним 2010. који, између осталог, прописује заштиту, управљање, па и лов дивљачи у ловиштима. Према овом пропису, дивљач је природно богатство и имовина Републике Србије. У Србији постоји око 350 државних ловишта. Већи део налази се на територији централне Србије, а нешто мањи део на територији АП Војводина.
Према истом закону, право да газдују ловиштима имају јавна предузећа, ловачка удружења као и приватне фирме, а то право остварују се на конкурсу на период од десет година. Да би неко добио право да газдује ловиштем мора да обезбеди одговарајућу гаранцију у вредности почетних фондова ловостајем заштићених врста дивљачи, стручну и ловочуварску службу као и да донесе програм улагања у ловиште. Још један од услова је и тај да се газдовање државним ловиштима не може дати особи против које се води истражни поступак за привредни криминал.
Дозволе за газдовање ловиштима за територију централне Србије даје Министарство пољопривреде, односно Управа за шуме, док те дозволе за територију Војводине даје Покрајински секретаријат за пољопривреду. Иако у закону пише да државним ловиштима могу управљати и приватне фирме, то у Војводини није случај. Газдовање ловиштима посебне намене дато је искључиво јавним предузећима и то Војводинашумама, јавном предузећу Фрушка Гора и ловишту Војне установе Kарађорђево.
Ситуација у централној Србије нешто је другачија. Док се у Војводини са утврђивањем државних ловишта започело одмах након доношења закона 2010, ловишта у централној Србији установљена су тек крајем децембра прошле године. Тиме је отворен пут да се државна ловишта, којима је до сада газдовало јавно предузеће Србијашуме, дају на управљање приватним фирмама.
Мина Милановић, Инсајдер.нет
