Грађани Бора имају већи ризик од оболевања и умирања од свих малигних болести осим од тумора коже. Грађани Бора такође имају већи ризик од умирања од других болести као што су респираторна, дигестивна, кардиоваскуларна обољења.
Ипак, иако су подаци о угрожености здравља грађана Бора део студије државних институција попут Батута, они нису доступни на сајту ове установе. Јавност се тек недавно упознала са комплетним садржајем ових извештаја и то захваљујући невладиној организацији Асоцијација за развој општине Бор.
Поменута НВО је публикацију од Батута добила, али тек након што се позвала на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Они објашњавају да су покушали да добију публикацију, која је како кажу, била готова још пре годину дана, редовним путем. Како им није одговорено, упутили су захтев за добијање публикације позивајући се на закон.
– Тада су нам из Батута доставили публикацију али без прилога. У једном од тих прилога налазе се иначе подаци о угрожености здравља грађана Бора. Поново смо им се обратили и тек након тога добили целу публикацију – наводе за Данас у Асоцијацији за развој општине Бор.
Из Асоцијације кажу да ова студија потврђује оно што се зна годинама уназад, а то је да здравље грађана Бора у огромној мери трпи због загађења.
– Сада је то потврђено једним стручним документом који је укрстио податке о оболевању које поседује дом здравља у Бору са званичним подацима за целу Србију – додају из Асоцијације.
Оно што документ констатује јесте да и мушкарци и жене у Бору имају „значајно већи ризик“ да оболе и да умру од низа малигних обољења.
– Исти образац (већи ризик) је примећен и у случају умирања од рака грлића материце и рака јајника код жена, као и за рак простате и тестиса код мушкараца – каже се још у публикацији.
Зашто међутим ова публикација, која садржи тако важне податке за здравље грађана Бора, није доступна на сајту Батута јуче нисмо сазнали јер нам директорка те установе др Верица Јовановић није одговорила на питања.
Мирко Поповић из еколошке организације РЕРИ истиче да не може да каже да је Батут био дужан да објави ову студију али да је свакако „необично и чудно“ што то није учинио. Како додаје, када државна установа изађе у јавност са подацима о угрожености здравља грађана то увек има већи одјек и значај у јавности него кад то ураде невладине организације.
Његова организације јуче је иначе објавила анализу извештаја Агенције за заштиту животне средине о квалитету ваздуха, наводећи између осталог да су подаци за Бор посебно забрињавајући.
– Концентрација сумпор-диоксида опасна по здравље људи забележена је чак 25 пута, што је готово дупло више него током 2019. године. Забележено је и прекорачење циљне вредности концентрације тешких метала, при чему је концентрација арсена и кадмијума на једној станици била 46 пута већа, односно седам пута већа од циљне вредности – наводи Рери.
Осврћући се на податке за Бор Мирко Поповић каже да у случају овог града или Смедерева не говоримо више о заштити животне средине већ о „заштити здравља становништва од кривичних дела која загађивачи чине под патронатом државе, која је дозволила такво поступање компанија“.
Из Асоцијације за развој општине Бор кажу међутим да грађани Бора као да нису довољно свесни опасности коју доноси загађење.
– Ми смо ову студију која садржи податке о угрожености здравља грађана Бора хтели да представимо јавности како би бар кроз ту призму грађани Бора видели колика је цена загађења. Бор је поникао око рудника, грађани су се саживели са таквим животом. Изгледа као да су загађење прихватили као нужно зло – кажу из Асоцијације.
Извештај залагањем стручњака доспео до јавности, тврди председница Одбора за екологију ССП-а
Спорна Батутова студија објављена је још 2020, али је тек пет страна документа који има укупно 80, само залагањем и савесношћу стручњака доспело до јавности у марту ове године, објављени али вешто сакривени на сајту Агенције за заштиту животне средине, каже за Данас Дубравка Галић, председница Одбора за екологију Странке слободе и правде (ССП), која је тада упозорила да се битни подаци заташкавају и крију од грађана.
До целог извештаја и та странка дошла је тек недавно, након захтева за информације од јавног значаја.
– Да размислимо како би изгледало да држава нормално функционише и да се информације не крију, и да оног тренутка када је студија објављена, можемо да видимо људе у Бору који читају набројане најстрашније болести које прете њиховој деци. Како би се они осећали док знају да имају само једног дечјег пулмолога на цео округ. То и јесте разлог сакривања студије, а питање које се намеће је ко је за то одговоран, каже Галић.
Како објашњава, на целој страни извештаја набројани су утврђени недостаци, а најбитнији је да се постојећи закони не примењују.
.- Наведено је да је потпуно незадовољавајућ ниво имплементације закона, да недостају стратешке смернице, да нема одговорност и комуникације. У изради студије учествовао је и италијански институт за здравље, а амбасадор те земље је јасно рекао да нема политичке воље у Србији нема људи који би реализовали потребне мере, да осим примене закона нема ни стратегија и акционих планова, те да то све остаје списак лепих жеља на папиру, без спровођења и примене. Томе треба додати да се стручњаци који се побуне, масовно склањају, додаје Галић.
Она додаје да је Бор некада имао јасне програме где су деца морала да бораве у природи, у шуми, на базенима, улагало се у нешто што ће компензовати то што утиче на њихово здравље, а да се то сада не ради уопште.
– Законом дозвољена сатна вредност прекорачења емисије сумпор диоксида је 24 пута годишње, а грађани Бора већ сада имају 124 прекорачења. Док дневна вредност сме само три пута у току године, а сада је већ 16 пута прекорачена. Ако постоје прекорачења, зашто нико никада није кажњен, а тај новац од казни уложен у санирање земљишта, побољшање квалитета живота, у пошумљавање. Корупција је огромна а због тога и недостаје воља да се тиме било ко бави, каже Галић.
Студија наводи и да је кључно да се доносиоци одлука баве решавањем проблема, да се ангажују сви расположиви ресурси али и да је неопходно да се људи едукују и да се подиже свест о опасности.
– А људи ово и не знају, од њих се крију информације, дају се погрешне, у медијима се износи гомила обмана и лажи. Да грађани знају за овакве ствари, мислим да би сигурно реаговали и побунили се. Шест наших термоелектрана загађује као половина свих европских заједно. Њихово укидање се планира, а нама се сервира демагогија да навијамо да немамо струју. Требало би да се ради брзо, а ми не радимо никако, иако су животи у питању. Овако катастрофална ситуација ће се одражавати на здравље, а здравствени систем ће бити све оптерећенији, закључује Галић. (И. Николетић)
Какав ваздух дишемо?
Анализа Извештаја агенције за заштиту животне средине о квалитету ваздуха, коју је урадио РЕРИ, констатује и да „преко три милиона грађана Србије и званично дише прекомерно загађен ваздух“. „А ваздух је оцењен као чист углавном у градовима у којима не постоји континуиран мониторинг честичног загађења“, наводи РЕРИ. Мирко Поповић објашњава да многе од мерних станица не мере све параметре неопходне за оцену квалитета ваздуха, па се тако дешава да неке мерне станице не утврђују концентрацију сумпор-диоксида или ПМ честица. „Када не мерите све, не можете да тврдите да у неким местима ваздух није загађен. У том смислу Агенција за заштиту животне средине требало би да буде поштенија у својим извештајима. Оно што се јасно види јесте да је из године у годину ситуација са загађењем ваздуха критична, алармантна а да је држава на том плану недопустиво мало урадила“, каже Поповић.
Где је најгоре?
Списак индустријски контаминираних локалитета у Србији, који је објављен у студији, наводи руднике бакра у Бору, укључујући руднике Бор, Велики Кривељ и Церово, руднике бакра у Мајданпеку, површинске копове Колубара (површински копови лигнитног угља) и термоелектрана, рудник лигнита Костолац, Љубовију – рудник олова и цинка, напуштени рудник антимона Зајача, индустрију цемента – Беочин, Косјерић, Поповац, петрохемијски комплекс – Нови Сад, Панчево.
Данас.рс
