Држава губи 60 милиона евра на тендерима за лекове

Процедура за набавку лекова у Србији скројена тако да избегава постојање конкуренције понуђача

* Милићевић: На прошлогодишњем тендеру понуђачи су давали само два до пет одсто ниже цене од максималних

* Кад је РФЗО покренуо нову процедуру за лекове са Б листе, њихова цена је пала 27 одсто, а држава је уштедела 32 милиона евра

Да ли ће се лекови са А и А1 листе, које дотира Републички фонд за здравствено осигурање на следећем тендеру набављати по оригиналном називу бренда као до сада или по ИНН називу (називу активне супстанце) што је пракса у окружењу, питање је које ће држава морати да реши до 1. новембра када је по закону последњи рок за расписивање тендера.

У Србији се данас тендер за лекове расписује по називу бренда, у ком је често и назив компаније која га производи, што у доброј мери неутралише систем централних набавки лекова уведен 2013. године. Пошто нема конкуренције, понуђачи нуде тек за који проценат мању цену од државно прописане максималне цене.

Економиста Драгован Милићевић, који има деценијски радни стаж на руководећим местима домаћих фармацеутских компанија, истиче да су на прошлогодишњем тендеру понуђачи давали два до пет одсто ниже цене од максималних, тако поништавајући смисао јавног тендера – да се дође до најниже цене.

Он истиче да би прелазак на избор лека по генеричком називу натерао произвођаче да значајно спусте цене и према његовој рачуници држава би могла да уштеди до 60 милиона евра на цени лекова.

И Светска банка, која је била носилац пројекта увођења централизоване набавке лекова 2013. године, у својим извештајима наводи да је на реду увођење набавке лекова по интернационалном незаштићеном имену (ИНН).

РФЗО је већ започео са оваквом набавком болничких лекова са Б листе и у првој години је остварена уштеда од 32 милиона евра, а просечна цена лека је спуштена за 27 одсто.

И тада је постојао, а и сада постоји значајан отпор фармацеутске индустрије, што није ни чудно с обзиром да би ова индустрија могла да остане без десетина милиона евра који би остали у државној каси.

Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лекова ИНОВИА, упозорава да ослањање на само једног произвођача увек са собом носи ризик од поремећаја тржишта услед непланираних поремећаја производње који се повремено дешавају скоро свим произвођачима.

“Увођењем ИНН тендера може се очекивати остваривање уштеде у првој години. Међутим, већ наредне године по правилу долази до смањења броја лекова који конкуришу у оквиру једног ИНН-а, јер произвођачи чији лекови не буду изабрани на тендеру обично не обнављају дозволу за стављање лека у промет и повлаче исти са тржишта, и следственог смањења конкуренције на наредним тендерима. Услед смањења конкуренције у наредним годинама долази до постепеног повећања цене лека, па дугорочни финансијски ефекат изостаје уз озбиљан ризик по снабдевеност тржишта”, објашњава Тркуља додајући да би било потребно и променити неколико закона и прописа да би се могао променити систем набавки лекова.

Према његовим речима, поставља се и питање да ли би избор најјефтинијег лека утицао на лечење пацијената, поготово код хроничних обољења пошто би морали да пређу на лек произвођача који је изабран на тендеру.

“Посебно су осетљиви болесници који се лече лековима из групе антиепилептика, имуносупресива, антиаритмика, антипсихотика и биолошких лекова, али и сви остали, будући да биоеквивалентност одређених лекова дозвољава велике разлике у садржају активне супстанце у оквиру истог ИНН-а, распон иде од 80 до 125 одсто дозе оригиналног лека”, истиче Тркуља истичући да лекови са позитивне листе чине само око 20 одсто трошкова у Финансијском плану РФЗО, док у односу на укупно издвајање за здравство у нашој земљи на лекове одлази само око 14 одсто новца.

“У складу са тим, принципијелно мишљење удружења је да би се приликом промена здравствене политике у нашој земљи предност свакако морала дати мерама које доприносе повећању права осигураника, уместо онима које су усмерене само на уштеду, а поготово уколико такве мере могу довести до управо супротног ефекта, угрожавања права осигураника”, закључује Тркуља.

Какав је став државе нисмо сазнали пошто нисмо добили одговоре од РФЗО и Министарства здравља до закључења броја.

Лекови у Србији међу најскупљима у региону
Према упоредној анализи коју је извео Милићевић, цене лекова значајно су више у Србији него у Црној Гори, која има овакав систем, или Македонији.

“Код нас би требало увести систем као у Мађарској, где се на три месеца расписује тендер електронским путем. Понуђачи достављају шифроване понуде које су затворене до отварања тендера, а након отварања систем аутоматски бира најбољу понуду. Ово је много боље него тендер једном годишње пошто они који су изгубили могу убрзо поново да конкуришу”, објашњава Милићевић.
Иначе тржиште лекова у Србији је било тешко близу 650 милиона евра у 2016. години.

Упоредне цене појединих лекова на тендерима (у еврима)
Лек Србија Црна Гора
Ранитидин 1,67 0,5
Еналаприл 2,42 1,7
Диклофенак 1,3 0,3

Пише: Милош Обрадовић, Данас.рс