Држава губи новац ако Комерцијалну банку прода испод 615 милиона евра

Министарство финансија у петак је објавило јавни позив за прикупљање изјава о заинтересованости за учешће на тендеру за продају акција у Комерцијалној банци, који ће трајати до 21. јуна, чиме је фактички започет процес приватизације ове банке.Како се наводи у позиву, предмет приватизације биће “не мање од 50,1 одсто укупног броја обичних акција, са могућношћу стицања највише 13.997.686 обичних акција што чини укупно највише 83,23 одсто укупног броја издатих обичних акција”. Република Србија је власник 41,75398 одсто акција, а наводи се да ће током тендерског поступка преузети и 41,47663 одсто акција од ЕБРД-а, ИФЦ-а, немачког ДЕГ-а и Сwедфунд-а.

Ово је занимљиво с обзиром да ови фондови имају такозвану пут опцију, којом се држава обавезала да откупи њихове акције и то за око 252 милиона евра, како је то пре две године саопштила премијерка Ана Брнабић. То је сигурна зарада за ове инвеститоре јер су својевремено уложили 190 милиона евра, а при томе су добар део година добијали и новац од дивиденди из профита банке. Остаје нејасно да ли у случају да постигнута вредност њиховог удела на тендеру буде већа од тога, тај вишак иде њима или остаје држави.

Током претходних месеци многи су показали интересовање за Комерцијалну банку. У децембру је Данас објавио информацију да је инвестициони фонд Риплвуд адвајзориз којим управља Тим Колинс током посете Србији са Џоном Керијем, бившим државним секретаром САД-а, изразио интересовање за куповину удела у Комерцијалној банци, као и Телекому Србија.

Током времена још неколико заинтересованих страна, углавном банака је помињано. Челници Ерсте банке су говорили да су заинтересовани за ширење, мада без конкретних најава у вези Комерцијалне. С друге стране, председник ИО Рајфајзена Зоран Петровић поновио је рећи председника РБИ групе Јохана Штробла да “имамо интересовања да учествујемо у процесу приватизације Комерцијалне банке”. На конкретно питање да ли ће поднети писмо о заинтересованости из Беча нам је стигао одговор да не коментаришу индивидуалне циљеве. “Иако је наш примарни фокус на органском расту, не искључујемо аквизиције ако је инвестиција добра”, наводи се у писаном одговору РБИ групе.

У марту ове године међу конкурентима за трећу по величини банку на српском тржишту појавила се НЛБ банка. Ова банка има забрану аквизиција до краја ове године по захтеву Европског банкарског регулаторног тела, али је Блаж Бродњак, председник НЛБ групе, истакао да је ова банка једина присутна у свим екс-Ју државама, али да у Србији која је највеће тржиште, има најмањи удео, испод два одсто, док на другим тржиштима прелази 10 одсто.

”Наравно да смо заинтересовани да нађемо начине да развијамо пословање у Србији. Остварили смо снажан органски раст, али као што смо већ раније говорили, могуће је да ће се појавити могућности за неку аквизицију и банка неће зазирати од разматрања таквих могућности када за то дође време и кроз дијалог са заинтересованим странама ће донети одлуку да ли ће ићи у том правцу”, одговорио је Бродњак током представљања резултата НЛБ групе у првом кварталу ове године, на питање да ли су заинтересовани за аквизиције у Србији.

Једини домаћи играч, али који важи за озбиљног конкурента је Директна банка. Ова банка је настала када су бизнисмени Андреј Јовановић и Бојан Миловановић купили Крагујевачку банку од словеначке НКБ Марибор и преименовали је у Директну банку којој су касније прикључили и Пиреус банку. Ове две банке су заједно на крају трећег квартала прошле године (НБС још није објавила резултате за крај 2018. године) имале активу од око 65 милијарди динара. Ови бизнисмени заједно са фондом Мид Еуропа партнерс управљају и компанијом Моји брендови у којој се налазе Књаз Милош и Имлек, а донедавно и Бамби који је продат Кока коли за 260 милиона евра. У портфолију овог фонда је и Меди група.

Када је крајем 2017. године купила Војвођанску банку, ма|арска ОТП банка, односно њен председник Шандор Чањи одмах је изјавио да је заинтересован и за Комерцијалну, када буде на продају. У међувремену је ових дана завршена интеграција ОТП-а и Војвођанске, а Мађари су купили и Сосијете Женерал банку у Србији, мада се чека одобрење НБС.

За Данас је из ОТП банке стигао одговор да су задовољни досадашњим аквизицијама.

“Након успешне интеграције ОТП банке Србија и Војвођанске банке у априлу ове године, ОТП банка (Мађарска) је у потпуности фокусирана на успешно пословање нове интегрисане банке, као и на трансакцију у току о куповини Сосијете Женерал банке Србија коју смо најавили у децембру прошле године. По успешној реализацији трансакције куповине Сосијете Женерал банке, тржишно учешће ОТП групе ће бити још више изражено у Србији и тиме ће испунити наше циљеве за достизање оптималне величине”, кажу у ОТП.

Вредност Комерцијалне банке према цени акција у петак од 2.800 динара је близу 400 милиона евра. То значи да државни пакет вреди око 166 милиона евра, а пакет међународних фондова 165 милиона евра, скоро 100 милиона мање од оног што им је уговором из 2006. гарантовано.

С друге стране, ако као параметар узмемо продају Сосијете Женерала за коју се спекулише да је коштала око 400 милиона евра, а која је мања од Комерцијалне, онда би и највећа домаћа банка морала постићи бољу цену. Ипак, да држава не би била на губитку на откупу пакета акција фондова, цена целе банке би требало да буде барем 615 милиона евра.

Комерцијална банка је у прошлој години остварила добит после пореза 8,4 милијарде динара односно 71 милион евра. На крају године имала је укупне депозите у висини 350 милијарди динара и капитал 71,5 милијарду динара. Укупна актива банке је повећана за 10 одсто током прошле године и достигла 441 милијарду динара. Према финансијском извештају за прошлу годину, проблематични кредити су износили 20 милијарди динара, наспрам 27 милијарди на крају 2017. године. Од тога је 13,6 милијарди таквих кредита реструктурирано, а остатак лоших кредита углавном потиче од великих предузећа која су у доцњи ве}ој од 90 дана у износу 9,1 милијарде динара. Капитална адекватност банке на крају прошле године износила је 25,2 одсто док је прописани минимум био 12 одсто. Комерцијална банка је проглашена за системску банку у Србији.

Ко све може да купи банку

Да би се квалификовали за тендер купци морају да испуне неки од прилично широко постављених услова. Мораће да докажу да се баве банкарском делатношћу у последње три године и да је вредност укупне активе која се односи на ову делатност већа од милијарду евра на крају 2018. године или да су прикупили средства у износу од најмање 500 милиона евра у последњих 10 година. Или, могу да докажу и да управљају имовином вредном најмање милијарду евра на крају 2018. године или да су инвеститор последњих 10 година кроз минимално учешће у капиталу од 20 одсто у најмање једној банкарској групи, чија је актива износила преко милијарду евра. Дакле, према захтевима купац не мора обавезно да буде из банкарског сектора. Тако|е у обзир долазе и власници банака са активом од милијарду евра, што је 3,7 пута мање од активе Комерцијалне банке.

Данас.рс