Држава и влада порески дуг једино нису конвертовали у крагујевачкој војној фабрици

Председница Владе Ана Брнабић и министар одбране Александар Вулин већ пуне две седмице „мудро ћуте“, односно не реагују на позив Синдиката Заставе оружје, од 26. септембра, да се „хитно састану“ са представницима оружара и предузму конкретне мере како би се зауставило даље урушавање једине домаће фабрике пешадијског наоружања, те ловачко-спортског и оружја за личну одбрану.

-Нико нам се из Владе још увек не јавља. Поштујемо хијерахију, па ћемо да чекамо још неко време, након чега ћемо да се обратимо и председнику Србије Александру Вучићу, пошто губици и дугови фабрике расту, а нико ништа не предузима да се томе стане на пут и да се спречи евентуални пословни колапс фабрике од чијег рада зависи егзистенција 2.500 радника и чланова њихових породица, рекао је данас нашем листу председник Синдиката у Застави оружју Драган Илић.

Подсећа притом да су губици крагујевачке фабрике оружја птемашили 30 милиона евра, а да су дугови који су се проближили износу од 17 милијарди динара, већ надмашили вредноси капитала предузећа.

Држава, истиче наш саговорник, ништа не чини да фабрику ослободи дужничког ропсотва, тим пре се највећи део дуга Заставе оружја односи не неизмирене пореске обавезе предузећа према државе, насталим од средине прошле деценије до почетка 2015. године. У структури оружарског дуга чак око 60 одсто су камате чији константни раст све озбиљније угрожава пословање и одлучујуће доприноси расту губитака и неликводности предузећа, услед чега је снабдевање репроматријалом и опремом (резним алатима, на пример), све нередовније.

Држава ништа не предузима да крагујевачку фабрику оружја ослободи пореског дуга, мада, истичу у Синдикату, има механизам за то.

Тај механизам су, наводе, закључци Владе Србије из 2011., 2012. и 2013. године, којима је предвиђена конверзија пореских дугова водећих домаћих војних фабрика (Заставе, Kрушика, Слободе, Првог партизана, Милана Благојевића и Прве искре), у државни улог у капиталу тих предузећа. Порески дуг већине тих фабрика је, колико је јавности познато – конвертован, осим оног у Застави оружју и делом у Милану Благојевићу из Лучана.

Зашто порески дуг Заставе оружја, која је била и остала највећи дужник држави међу државним предузећима у Србији, није конвертован, поуздано се не зна. Оно што се зна јесте да крагујевачка фабрика све дубље тоне под њиховим теретом, као и због, како тврде у Застави, помешаних надлежности менаџмента и органа управљања.

Синдикат фабрике, који још од марта од надлежних захтева смену Надзорног одбора, и у обраћању Ани Брнабић и Александру Вулину, тврди да је ушавање фабрике кренуло од кад је Министарство одбране у НО предузећа именовало Ивицу Марјановића, Амира Османагића и Драгана Станковића који се, како тврде, синдикалци, у фабрици најмање баве оним што им је у опису надлежности, а много више пословима менаџмента и кадровањем, због чега је „фабрички систем разорен“. Kолико, видело се минуле седмице, када су оружари, због неоверених здравствених кљижица, били остали без права на бесплатно лечење у државним амбулантама и клиникама.

Познаваоци проблематике сматрају, пак, да велики део одговорности сноси и пословодство фабрике, на челу са директором Младеном Петковићем који је, крајем прошле године, у Заставу доведен из Kрушика, а који, напоменимо, због презадужености, ради тек са 20 одсто капацитета, док је губитак баљевске фабрике премашио 40 милиона евра, због чега су се представници запослених у Kрушику недавно за помоћ обратили председнику Александру Вучићу.

Отписан погон у Kлини

Застава оружје је, сазнаје наш лист, у завршном рачуну за прошлу годину отписала погон те фабррике у Kлини, на Kосову, чија је књиговодствена вредност процењена на око 460 милиона динара, за колико су додатно оптерећени биланси крагујевачке фабрике.

У погону у Kлини који је, у присуству тадашњих косовских и српских званичника, те представника ондашње ЈНА, отворен средином 80-тих прошлога века, производили су се делови за Заставино оружје. Производња је одавно обуставњена, а погон је, према доступним информацијама, био конзервиран.

Пише: З.Радовановић, Политика.рс