Држава исплаћује стране инвеститоре Комерцијалне банке, а њој шта остане

„Пут опција” предвиђа да се ЕБРД-у, ИФЦ-у, ДЕГ-у и Сведфонду исплати 252 милиона евра уколико они не буду задовољни начином продаје и ценом

Држава ће страним инвеститорима Комерцијалне банке исплатити 252 милиона евра, на шта се раније обавезала. Они неће сносити ризик да ли ће на тендеру бити постигнута добра цена, а држави Србији шта остане. То је јасно из јавног позива за прикупљање изјава о заинтересованости за продају акција у Комерцијалној банци, који је данас објављен на страницама „Политике” чији је оглашивач Министарство финансија.

Свакако, најинтересантнија информација је да ће током тендерског поступка држава Србија стећи додатних 41,47 одсто њихових акција.

– Скреће се пажња да је Република Србија власник 41,75 одсто укупног броја обичних акција и да ће током тендерског поступка стећи додатних 41,47 одсто обичних акција од ЕБРД, ИФЦ ДЕГ и Сведфонда, на основу обавезујућег уговора о стицању релевантних акција од ових међународних финансијских институција – пише у јавном позиву.

Другим речима, држава ће купити њихове акције без обзира на то колику ће она сама цену постићи на тендеру за обједињени пакет акција. Ради се о такозваној „пут” опцији која је уговорена када су 2006. и 2009. године страни инвеститори докапитализовали банку, а према коjoj држава ЕБРД-у, ИФЦ-у, Сведфонду и немачком ДЕГ-у мора да исплати гарантовани износ од 252 милиона евра уколико држава не оконча продају банке до 2015. године и уколико они не буду задовољни начином продаје и евентуално постигнутом ценом.

Продаје се не мање од 50,1 одсто укупног броја акција, са могућношћу стицања највише 13,997 милиона акција што је 83,23 одсто укупног броја издатих обичних акција банке. Очигледно да овде држава сигнализира да не мора да се купи сва 83,23 одсто, већ да неко може да купи само већински пакет акција.

Уколико се посматра поменута гарантована цена од 252 милиона евра за 41,47 одсто њихових акција то одговара вредности целе банке од око 608 милиона евра. То практично значи, уколико будући купац понуди мање, јасно је да ће српска држава бити на губитку, односно да ће инвеститоре исплатити науштрб државног дела.

Према тренутној цени акција на берзи од 2.800 динара банка вреди око 400 милиона евра. Акције Комерцијалне банке тренутно се котирају на 70 процената њене књиговодствене вредности, а у протеклих неколико година већина регионалних банака, које су приватизоване, није успела да достигне цену већу од 70-80 процената од књиговодствене вредности. Пре светске кризе ситуација је била сасвим другачија, па су многе домаће банке приватизоване по цени два, три пута већој од књиговодствене вредности. И сама Комерцијална банка на Београдској берзи 2007. године достизала је на врхунцу вредност од око 1,5 милијарди евра.

Јавним позивом за прикупљање изјава о заинтересованости држава као да само опипава пулс инвеститора, јер најважније информације, а то је колико се за банку пара тражи – нема. То је без сумње остављено за наредни корак, а то је тендер који би према договору са ММФ-ом требало да буде расписан до краја јуна. Рок за достављање изјава је 21. јун, а према договору са ММФ-ом до краја године банка треба да буде продата.

Од будућег купца тражи се да се бави банкарском делатношћу у последње три године и да је вредност укупне активе, која се односи на банкарску делатност, већа од милијарду евра на крају 2018. године. То може бити и неко ко је прикупио 500 милиона евра у последњих десет година, или онај ко управља имовином вредном најмање милијарду евра или да је инвеститор последњих 10 година кроз минимално учешће у капиталу од 20 одсто у најмање једној банкарској групи, чија је актива износила преко милијарду евра. Из ових услова јасно је да су и инвестициони фондови добродошли.

На продају су и зависна друштва – Комерцијална банка у Подгорици, Бањалуци, друштво за управљање инвестиционим фондовима Комбанк инвест.

Подсећања ради, ЕБРД је ушао у власничку структуру Комерцијалне банке 2006. године докапитализацијом од 70 милиона евра, а приватизација је била планирана за 2009. годину, али је продају зауставила светска економска криза. Након тога је ЕБРД докапитализовао банку са још 50 милиона евра, а у власничку структуру улазе и ИФЦ, огранак Светске банке са 40 милиона евра, немачки ДЕГ са 20 милиона и шведски Сведфонд са 10 милиона евра.
Држава је затим докапитализовала банку са још 110 милиона евра како не би изгубила доминантни удео у власништву.

Аутор: Јована Рабреновић, ПОлитика.рс