Због кашњења за која није био одговоран извођач радова већ инвеститор, источни крак Kоридора 10 коштао је грађане најмање 17 милиона евра више од првобитно уговорене цене. Наиме, толико су Kоридори Србије односно држава на име одштетних захтева до сада платили извођачима радова на деоници дугој око 22,5 километара од Просека до Црвене Реке. Томе треба додати и додатних 12 милиона евра колико је недавно издвојено за тај правац из буџетских резерви за завршетак радова на Источном краку.
Према подацима које су на захтев Инсајдера доставили Kоридори Србије, први захтеви за одштету због кашњења за која извођач није одговоран почели су да стижу већ на самом почетку градње 2013, а такви захтеви су наставили да стижу све до 2019. Разлози за кашњења услед којих су радови поскупљивали, били су између осталог затечени услови на терену који нису били у складу с пројектом, незавршена експоропријација што је такође била обавеза државе, немогућност прилаза градилишту, временске непогоде… Грађане Србије то је коштало укупно око две милијарде динара.
Грчкој фирми Актор и шпанској Терна, које су добиле посао на изградњи дела ауто-пута од Просека до Банцарева и од Банцарева до Црвене Реке на име одштете исплаћено је око 1,95 милијарди динара.
За прву деоници тражили су да им се исплати више од три милијарде динара за кашњења за која они нису одговорни. У одштетним захтевима као разлози наведени су, између осталог и то да нису имали приступ градилишту због нерешене експропријације, да су додатно измештани далеководи, оптички каблови… Радови су заустављани и због тога што је инвеститор каснио у исплати својих месечних обавеза, а у многим ситуацијама су каснили чак и цртежи и инструкције у вези с појединим радовима…
Према подацима које су Kоридори Србије доставили Инсајдеру, Актору и Терни је за овај део аутопута признато да нису одговорни за кашњење од чак 1.305 дана, а призната штета која им је исплаћена је око милијарду динара.
Нестабилна косина грађане Србије коштала додатних милијарду динара
Из сличних или истих разлога каснило се и с радовима на деоници од Банцарева до Црвене Реке. Извођачи радова су само због „непредвидивих услова на градилишту услед нестабилности косина“ тражили да им се исплати одштета од чак више од седам милијарди динара.
Терна и Актор су на крају, на име одштетних захтева, односно кашњења од 1.548 дана за која они нису одговорни, добили додатних око 946 милиона динара, односно око осам милиона евра. Ова деоница до данас није завршена.
Грађане Србије додатно је коштала и изградња тунела Банцарево. Наиме, чешка компанија Субтера је 2013, а затим и 2014. тражила одштету због кашњење за која није одговорна од око 500 милиона динара. Kао разлози наведени су кашњење и додатни радови због „нестабилности источног портала“ као и непредвиђени геолошки услови који нису били предвиђени пројектом. Kоридори Србије су као инвеститор, на крају признали, да извођач није одговоран за кашњење од 270 дана, због чега је Субтери одобрена исплата штете од око 45 милиона динара, односно 380.000 евра. Вредност првобитно уговорених радова за тунел била је око две милијарде динара.
У Kоридорима Србије за Инсајдер појашњавају да се измене на пројекту, укључујући измене техничке документације, промене цене и рокова, спроводе на основу одлука инжењера консултантске фирме и уз сагласност инвеститора, у овом случају Kоридора Србије.
„Све анексе уговора о изградњи и све детерминације (исплаћен одштетни захтеви), пре потписивања, одобрава Скупштина друштва Kоридора Србије, коју именује Влада Србије, на предлог Министарства“, наводе у овом државном предузећу.
Изградња источног крака Kоридорора 10 почела је још пре седам година. За то време рокови су више пута пробијани рокови као и буџет који је био предвиђен за тај посао. Источни крак Kоридора 10 до данас није завршен. Поред 17 милиона евра које је држава морала да исплати извођачима на име одштетних захтева, недавно је из буџетских резерви, за завршетак овог дела аутопута, одлуком Владе, издвојено додатних 12 милиона евра.
Извор: Инсајдер
tako i treba kad dozvoliste maloumnim tuzlancima da vam pamet sole, umesto da sut dobiju i u svoje rupe da se zavuku.
ШТА БИ БИЛО ДА НАСТАВЦИ НЕСТАНУ?
Живот на брдовитом Балкану увек се одвијао у наставцима толо – хладно. Владали су разни и помало чудни владари. Како време пролази владари постају чудновати, чудноватији и најчуднји и то у наставцима где ја стадох ти, наредни, продужи. Свака актујелна власт је најбоља, а за све промашаје, грешке и небулозе крива је једино предходна власт и то у наставцима. Ова перспектива у наставцима тера народ да живи у наставцима, час гладан, час жедан и тако редом. А свака част онај ко измисли контејнере за смеће, којима многи живе у наставцима, данас, сутра, прексутра…!
♣ Каквом брзином и бројем се граде аутопутеви, нестаће оранице, а тиме и Палминих тоалети по њивама.
♣ Неки Хути уздрмаше светску трговину нафте. Не важи више оно “сила бога не моли”. Моли и те како?
♣ Држава нам се празни. Млади одлазе из земље, стари у земљу.
♣ Наше је државно уређење република, но многи у њој живе као краљеви.
♣ Наша глад је насушна, једни за хлеб, други за власт.
♣ Неке посланике само смрт може да растави посланичких плата и партијских картица.
♣ Пензионери подмазују буџета, а у држави шкрипили шкрипи.
♣ Пензионер, како то гладно крчи јадно.
♣ Пензионер ће стезати каиш, по налогу министра, док не пукне!
♣ Гробар РТБ Бор је продао веру за вечеру. За доручак нема шта да прода.
♣ И нова влада може нешто и да уради преко ноћи. Може да руши.
♣ Они без интегритета, интегришу се у наставцима у владајућој структури.
♣ Лажи власти нису празна, настављају са новим масним лажима.
♣ Власт не жели самомислеће људе. Угрожена је од њих и то у наставцима