У СРБИЈИ је данас могуће да министар објави да има и закониту супругу и девојку, не признаје се да је то љубавница – и да то никога не чуди… Али, то је само део, и то бенигнији, “достигнућа” политичке елите, јер се чак и премијер односи према држави са јасно наглашеном неодговорношћу, позива на кршење Устава, који би за њега требало да буде Свето писмо и јавно се саглашава с прекрајањем граница којима би он требало да буде најодсуднија одбрана… Онда, ваљда, не треба ни да чуди што естрадна уметница, која је изабрана за посланика у Народној скупштини, лумпује по клупским сепареима или што посланик удари дете колима и побегне са лица места…
Злоупотреба службеног положаја је, природно, свакодневица. Скандала не мањка ни у другим друштвеним сферама – школству, судству, здравству, култури…
Професор са Филозофског факултета у Београду Слободан Антонић каже да се познатим “случајем министра” који не види у чему је проблем да јавност “упозна” и са својом женом и са “својом девојком”, шаље порука да је брачна верност превазиђена, да је најважнији хедонизам – да се човек добро осећа и да је “љубав” најважнија:
– Каже се да је издаја жене први корак ка издаји отаџбине, али данас се и издаја државе релативизује, па се поставља питање да ли је било шта што се учини – издаја, каже Антонић.
Србија данас има премијера који негира Устав, у чијем доношењу је врло активно учествовао, по коме је дошао на власт а и усред историјских преговора о статусу око 15 одсто територије своје државе: “Причане су бајке”, каже он. “Лагало се да је Косово наше, па је то чак озваничено и Уставом”, објављује водећи преговарач српске државе, овлашћен од Скупштине, Владе, председника државе да заступа интересе земље у преговорима од највишег националног интереса. При том се премијер пригодно реферише на Зорана Ђинђића. Није речено на шта конкретно. Можда на ово: “Што се Косова тиче наш улог је већ јако висок… Ми нисмо вечита монета за поткусуривање… У Хрватској, Босни и Херцеговини је неповредивост граница право само унутар заједничке државе, у Србији обрнуто. Албанска држава на Косову, настаје као дивља градња. Једног тренутка, врло брзо, рећи ће нам, скупље је рушити, лакше је легализовати… А зашто је допуштено да се нелегално зида у присиству међународне заједнице”, писао је Ђинђић 2002. у својим белешкама. Садашњи премијер на то, изгледа, није налетео.
– Остала је само љуска од јавног морала – каже за “Новости” теолог Драгомир Сандо. – Јавни морал у друштву срозан је на врло низак ниво. Границе су се умногоме пореметиле. Некад се бар знало шта је друштвено неприхватљиво понашање.
Сандо наводи да људи који раде у образовању, у култури, имају улогу у јавном животу, народне вође су и духовници и имају “обавезу више” од обичног грађанина да чувају усмене и писане критеријуме живота. Они, истиче наш саговорник, свесно или не, оличења су свих видова живота за многе који им “гледају у леђа” и у њима траже оријентире у компликованом и тешком времену.
Слободан Антонић истиче да јавни морал одређује елита, односно група људи која је на кључним позицијама, не само у политици него и у економији, медијима, на факултетима…
– Проблем настаје у два случаја – сама елита напушта норме и то се рефлектује и на јавни морал. И друго, када имате део елите који, у ствари, живи по другачијим правилима од оних која су проглашена за нормална. Када елита крши норме, онда она или то негира или каже: јесам, па шта. То доводи до ревизије норми – појашњава Антонић.
У СВЕТУ У ЕВРОПИ је без премца Силвио Берлускони, кога годинама прозивају због раскалашних забава, а афера са једном од забављачица – мароканском плесачицом Руби – коштала је Берлусконија брака. У Француској је Николу Саркозија успешно наследио Франсоа Оланд, бар када су афере у питању. Саркози, који се одмах по ступању на председничку функцију, оженио са фотомоделом и певачицом Карлом Бруни, током мандата суочио се са питањем – да ли је он отац детета министарке Рашиде Дати, која је родила девојчицу док је била на челу Министарства правде. Садашњи председник Оланд је пре неколико година био у љубавном троуглу с једним министром из Саркозијеве владе, јер су обијица била у вези са садашњом Оландовом пратиљом Валери Тривајлер. Још се сећамо Била Клинтона и афере са Моником Левински. Бројни амерички сенатори и конгресмени су, такође, оптуживани за афере.
Теолог Сандо оцењује да су жиг нашег времена интерес и лагодност живота и они потиру све баријере.
– Мало је оних који би одолели искушењима злоупотреба положаја и друштвеног статуса. Знамо да је у историји увек било настраности и друштвених деформација, али су моралне лествице за скок увис биле високо уздигнуте – подсећа Сандо.
Када је реч о злоупотреби положаја, као једном од већих моралних проблема у нашем друштву, Антонић каже да је тога било и у комунизму, и за време Милошевића, и у време ДОС, али да нико није рекао – нема везе што се, на пример, краде, а сада – одједном се сматра и јавно говори да то “није ништа страшно”.
Овакво друштво прво све сведе на закон, а онда напусти и закон.
– На нашу несрећу, све што је дубоко неморално, а није обухваћено мерама закона, постаје оправдано и могуће. Неписани закон људског ума, свести и савести, као и закон срца, остају на маргинама живота. Другим речима, са правом је рекао умни хришћански етичар да се данас налазимо на сметлишту моралне цивилизације – каже Сандо.
А шта је утицало на толики пад морала? Економска криза, ратови, транзиција, трчање за западним вредностима…
Културолог Ратко Божовић твди да је невоља што је код нас морал пострадао на свим местима, па чинимо другима то што себи не бисмо желели.
Осврћући се на низак морал у политици, и случај министра који има “и девојку и жену”, Божовић шаљиво пита:
– А шта ако је то најбоље што он зна да ради?
Теолог Драгомир Сандо тврди да су разлози суноврата хетерогени.
– Депо светског ђубрета, сличан ономе као када смо аутомобиле-олупине увозили, и у моралном и културном смислу је идентичан. У Европи и свету постоје разни нивои етичких критерија, а ми смо, што својом, што наметнутом вољом, широм отворили капије својих градова и села и све оно што је најгоре из других светова свесрдно “увезли” и присвојили. Тако су се срели посебно имајући у виду младе генерације: незапосленост и лењост, сладак ноћни живот и неамбициозност, осећај самоодговорности и одговорности наспрам егоизма, изгубљених аршина поноса наспрам похлепе, лажи, обмане, крађе…
Да би се стање поправило, по мишљењу овог теолога, неопходно је враћати се изворном добру:
– Стварати и паралелно враћати поверења у истинске наставнике, лекаре, интелектуалце, раднике. Никада у историји нисмо имали више школованих људи, а окренете ли се око себе, све проблем до проблема, од економије, права, привреде, индустрије, технике, људских права… Медији имају невероватну моћ. Не треба увек подилазити мњењу из ниских побуда, него би све требало довести у функцију заједничке бриге. Једна стара педагошка крилатица каже: лакше је једноме свући десеторицу у блато, него десеторици извући једнога из блата.
Сандо спас види и у нашој традицији и каже да још увек има много тога доброга у нашем народу.
– Традиција је чудо! Увек нас врати добру кад год помислимо да нас више нема – оптимистично закључује.
Новости
