Држава „Крушику“ забранила уговорени посао са Јерменијом, а пар месеци касније га одобрила приватној фирми

Фабрика оружја „Крушик“ остала је без посла вредног више милиона долара јер је држава одбила да јој дозволи већ уговорен посао да би само пар месеци касније приватној фирми дозволила извоз истог „Крушиковог“ производа истом купцу, увевши тако посредника у посао, сазнаје Пиштаљка.

Из докумената у које је Пиштаљка имала увид, види се да су надлежна министарства прошле године одбила да издају дозволу Холдинг компанији „Kрушик“ из Ваљева да у Републику Јерменију извезе 32.000 мина од 120 милиметара. Тако је уговор вредан 7.155.200 америчких долара – пропао. Међутим, нешто касније, држава је дала зелено светло приватној фирми „Вектура транс“ (Vectura trans) из Новог Београда  да исту врсту „Kрушиковог“ оружја отпреми и прода истом купцу и овај посао је у току.

Извозне дозволе

Као илустрацију обима пословања Крушика, од Министарства трговине, туризма и телекомуникација тражили смо број извозних дозвола за промет оружја за фирме које се доводе у везу са пословањем Крушика.

Број извозних дозвола у 2017. години:

Југоимпорт СДПР – 156

Техноремонт – 28

Партизан тех – 16

ГИМ – 13

Техноглобал – 10

Крупник – 3

Вектура транс – 3

Број извозних дозвола у 2018. години:

Југоимпорт СДПР – 55

Вектура транс – 21

ГИМ – 17

Партизан тех – 13

Техноремонт – 7

Фалкон – 4

Техноглобал – 3

Крупник – 1

Укупан извоз наоружања и војне опреме из Србије у 2017. години износио је 546,27 милиона долара, а годину дана раније 442,52 милиона долара.

Према слову уговора од 28. фебруара 2018. године, државна компанија  „Kрушик“ уговорила је са Министарством одбране Јерменије да 2019. и 2020. године испоручи два контингента од по 16.000 мина, иначе, један од својих најтраженијих производа. Овај аранжман, по коме би сваки комад оружја био плаћен  223,60 долара, био је повољнији за ваљевску компанију јер се она појавила у улози директног извозника.

Уместо извозне дозволе, из министарстава задужених за издавање овог сертификата, стигао је негативан одговор, па је уговор са Јерменијом остао мртво слово на папиру. Можда ништа не би било необично да исте године, само који месец касније, иста министарства не одобравају захтев власника и директора „Вектуре транс“ Милана Суботића да у Јерменију извезе исту врсту робе истом купцу. Држава је тиме фактички увела посредника у већ склопљен посао уговором о директној продаји од 28. фебруара 2018. године.

Тако је Суботићева фирма, на основу уговора од 28. децембра 2018. године, почела у пролеће ове године да извози у Јерменију први контингент од уговорених 27.000 мина, уз комисиону провизију од пет одсто на нето цену мине која је овај пут коштала 191,94  евра бруто. Потпис на директни уговор „Крушика“ са Јерменијом ставио је тадашњи генерални директор „Kрушика“ Младен Петковић, који је новембра прошле године сео у фотељу првог човека друге државне фирме, крагујевачког „Застава оружја“, годинама једног од највећих пореских дужника у земљи.

Петковић није одговорио на питања Пиштаљке послата мејлом зашто и која министарства нису одобрила захтев „Крушика“ за извоз оружја у Јерменију и да ли је и колико због тога „Kрушик“ претрпео штету. Безуспешни су били и покушаји да са Петковићем контактирамо телефоном. У београдском представништву „Застава оружја“, преко којег смо такође покушали да контактирамо са Петковићем, Пиштаљци је речено да до Петковића не могу да допру јер су везе са централом у  Kрагујевцу у прекиду зато што у то време „управна зграда данима нема струју“.

Објашњење је изостало и од Петковићевог наследника у Крушику Владана Лукића, од кога смо, између осталог, покушали да сазнамо зашто је пристао да компанија склопи такав комисиони уговор са Суботићевом фирмом и да ли је и колики профит „Kрушик“ остварио из овог посла.

На наша питања Лукић је одговорио тек после више упорних покушаја, мејлом следеће садржине: „Обавештавамо вас да Холдинг компанија „Kрушик“ а.д. није у могућности да доставља овакве податке, те најљубазније молимо да се обратите министарству надлежном за издавање дозвола, тј. Министарству трговине, туризма и телекомуникација…“

На питање које су то институције ускратиле позитивно мишљење, као и зашто је приватна фирма „Вектура транс“ непосредно после тога добила дозволу за извоз истог оружја у Јерменију, из министарства смо добили следећи одговор: „У складу са законском процедуром, а имајући у виду да захтеви за извоз оружја носе степен тајности података „поверљиво“, нисмо у могућности да одговоримо на питање који од надлежних органа у поступку није дао сагласност за поменути извоз. Истовремено напомињемо, имајући у виду горе наведено, да нас у тим случајевима надлежне институције не обавештавају о разлозима доношења негативног мишљења“.У Министарству трговине, туризма и телекомуникација су нам потврдили да дозвола за уговор „Крушика“ са Министарством одбране Јерменије није издата „с обзиром на то да нису све надлежне институције у поступку дале позитивна мишљења, која су према важећим законским прописима неопходна за издавање дозволе“.

Метеорски успон „Вектуре транс“

„Вектура транс“ је посебно занимљива због вртоглавог пробоја у друштво трговаца оружјем. Према подацима Агенције за привредне регистре ова фирма је основана 7. фебруара 2017. године с почетним капиталом од 5.000 динара, а као њена основна делатност наведени су послови везани за транспортне услуге. Оснивач је био Слободан Тешић, који је у јавности познат као власник неколико фирми које се баве трговином оружјем, а од којих је најпознатија „Партизан тех“ (Partizan Tech). Само неколико месеци касније, 25. децембра 2017. године, „Вектура“ прелази у руке Милана Суботића који постаје њен стопостотни власник. У истој години фирма се, према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација,  први пут појављује на тржишту наоружања и војне опреме и добија  три извозне дозволе. Пословање завршава са добитком од 15,6 милиона динара.

Већ наредне, 2018. године, у извештају поменутог министарства стоји да је  Суботићева фирма добила чак 21 извозну дозволу. Тиме је надмашила многе до тада познате приватне фирме за ову врсту бизниса, као што су  „Партизан тех“, „ГИМ“, „Техноглобал“… Поређења ради, највеће државно предузеће за трговину наоружањем „Југоимпорт СДПР“ исте године је добило 55 дозвола. У складу са бројем дозвола, порасла је и добит „Вектуре транс“ за више од осам пута, будући да је забележен профит према објављеним финансијским извештајима био 128,6 милиона динара. Према докуметацији у коју је Пиштаљка имала увид Суботић је у току 2018. године био шеф логистике у Тешићевој фирми „Партизан тех“.

Пиштаљка је пробала по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја да од министарства добије конкретну одлуку којом је дозвола за извоз проглашена тајном, али смо добили само цитирање законских и подзаконских одредаба које јавности ускраћују податке о трговини оружјем.

„Дозволе за извоз и увоз наоружања и војне опреме се издају са ознаком „поверљиво“ на основу члана 5. Уредбе о средствима посебне намене  којом се као покретне ствари посебне намене одређују наоружање и војна опрема“, наводи сеу одговору.

У одговору се даље цитира закон и наводи да сходно члану 9. став 1. тачка 5. Закона о приступу информацијама од јавног значаја орган власти може „у одређеним случајевима онемогућити тражиоцу остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја, ако би се тиме учинио доступним документ за који је прописима или службеним актима заснованим на закону одређено да се чува као државна, службена, пословна или друга тајна“. „Мишљења смо да се овде ради о информацијама које представљају пословну тајну и чије би откривање могло нанети штету у пословању носиоцима  дозвола“, саопштено нам је из министарства.

Пиштаљка се на ово ускраћивање информација жалила Поверенику за информације од јавног значаја.

За разговор није био расположен ни Милан Суботић, директор „Вектуре транс“, од кога смо хтели, пре свега, да чујемо како је његова фирма успела да добије дозволу за извоз наоружања иако је њена основна делатност везана за транспортне услуге. Такође нас је занимало да ли је, пре него што је његова фирма склопила уговор са јерменским министарством, знао да „Kрушик“ није реализовао уговор  о извозу наоружања у ову земљу јер није добио дозволу.

Суботић нам је прво преко секретарице поручио да „не жели никакав контакт са новинарима“, а после неколико сати нам је послао мејл следеће садржине: „На жалост, нисмо у могућности да Вам доставимо тражене податке због поверљивости и интерне политике нашег предузећа. Разумемо Вашу радозналост али молимо да и Ви разумете наше принципе и законску обавезу да не износимо у јавност поверљиве податке“.

„Вектура транс“ иначе има и друге уговоре о продаји оружја са Јерменијом где је у улози комисионара за „Крушик“.

Како је Пиштаљка писала почетком јуна ове године, „Крушику“ су три године блокирани рачуни, а тренутно је укупан износ блокаде 507,5 милиона динара. Из „Крушика“ су Пиштаљци рекли да је у питању стари порески дуг и да би рачуни у банкама требало ускоро да буду одблокирани захваљујући конверзији дуга у капитал предузећа. „Крушик“ у финансијским извештајима за 2017. годину бележи нето добитак од скоро милијарду динара (965 милиона), а у 2018. години знатно нижи – 461 милион. „Крушик“ је недавно на свом сајту објавио да је „приступио рационализацији у свим сегментима производње и саме политике пословања“ будући да се суочава са све оштријом конкуренцијом.

Поступак издавања дозвола за извоз оружја

Захтев за добијање извозне дозволе фирме достављају Министарству трговине, туризма и телекомуникација, али зелено светло поред поменутог министарства треба да дају и министарства одбране, унутрашњих и спољних послова, као и Безбедносно-информативна агенција (БИА). Приликом подношења захтева, обавезно се доставља и сертификат крајњег корисника, који представља изјаву одговарајућег органа земље крајњег корисника о намени робе. Током одлучивања о сваком конкретном захтеву државни органи требало би да воде рачуна о спољнополитичким интересима земље, пре свега да ли је забрањен  извоз наоружања и војне опреме у оне земље којима су уведене санкције на увоз ове робе од стране Уједињених нација.

Извозни послови Крушика

На основу документације у коју смо имали увид, „Крушик“ из Ваљева има разгранату сарадњу „на свим меридијанима“, али углавном преко посредника (изузетак је нереализовани уговор са Јерменијом). У последње две године, ова фабрика која се специјализовала за експлозивна средства (минобацачке мине, ракете, бомбе, и слично) бележи извозне послове у: Египат, Израел, Бурунди, Азербејџан, Перу, Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Вијетнам, САД, за коалиционе снаге САД, Румунију, Бугарску, Туркменистан, Филипине, Турску, Јужноафричку Републику, Чиле, Јерменију, Црну Гору, Нигер, Немачку, Кипар, Уганду, БиХ, Естонију и Нигерију. Домаћи посредници преко којих Крушик послује су: Ромакс трејд, Југоимпорт СДПР, Крупник, Уни глобал, Вектура транс, ГИМ, Фокус стретиџис, Ивекс, Аранекс, Ј.Н.Ј. Експорт-Импорт и Инекс. „Крушик“ послује и преко иностраних посредника.

Пиштаљка.рс, НСПМ