Београд — Порески обвезници у Србији ове године су први пут сопственим новцем спасавали пропале домаће банке које су давале кредите државним фирмама.
Како би и било очекивано, када такви клијенти више нису могли да враћају зајмове, било зато што су ставили катанац на предузећа или им је правосуђе конфисковало имовину, банке су остале са рупама у својим билансима. Грађани су данас позвани да те рупе затрпају.
Банка која је до сада добила највише јавног новца је Развојна банка Војводине. Ова институција настала је од некадашње Металс банке, у којој је Народна банка Србије још 2008. увела принудну управу због неправилности у пословању.
Тада је као принудни управник именован Срђан Петровић, који је 2010. ухапшен под оптужбом да је преко Металс банке прао новац нарко-дилера Дарка Шарића у вредности од 3,5 милиона евра.
Прошле године ухапшен је и Ананије Павићевић, бивши директор Металс банке, због тога што је банку оштетио за 18 милиона евра, одобравајући појединцима кредите без икаквог обезбеђења, који су затим коришћени, између осталог и за куповину некретнина у Црној Гори.
Уз такву историју није ни чудо што Развојна банка Војводине данас тражи бар пет милијарди динара од државе, само да се не би угасила, а већ је добила више од четири милијарде помоћи од АП Војводина.
Како кажу у овој банци, губитке су у претходном периоду остваривали „услед високог износа потраживања према дужницима у односу на које банка има ограничену могућност спровођења наплате, јер су они након поништења приватизације уведени у реструктурирање или им је, услед покретања кривичног поступка против њиховог оснивача, дат статус привремено одузете имовине“.
“Ова потраживања су настала у периоду до 2009. године. С обзиром на њихову висину, класификацију, високе резервације и исправке ових потраживања, банка је остварила губитак из редовног пословања. Кумулативни губитак претходних година је одлуком Скупштине банке од 26. априла, покривен на терет капитала и издвојених резерви банке ” , кажу у РБВ-у. Губитак из редовног пословања, о којем говоре у овој банци у 2011. био је579 милиона динара, а годину дана раније чак дупло већи.
То је резултирало тиме да је РБВ прошлу годину завршила са капиталном адекватношћу од само 6,64 одсто, што је значајно испод минимума од 12 процената без којег банке у Србији не смеју да послују.
Због тога је у марту, АП Војводина била принуђена да докапитализује РБВ са 4,28 милијарди динара, после чега је та банка испунила прописани доњи праг капиталне адекватности.
Наредни корак за РБВ биће емисија нових акција у наредних месец дана, како би и република могла да је додатно капитализује са највероватније четири милијарде динара.
Како је потврдио државни секретар Министарства финансија Горан Радосављевић, преосталих милијарду динара, које је банка тражила као помоћ од државе, највероватније ће јој бити дато преко откупа њених проблематичних, односно тешко наплативих кредита.
РБВ према проценама има око 10 милијарди динара таквих, такозваних НПЛ кредита, од којих се процењује да ће само једна милијарда заправо и моћи да се наплати, мада израда прецизне анализе о томе још није завршена.
Држава ће дакле откупити свих 10 милијарди тих потраживања, али ће РБВ-у платити само милијарду, јер очекује да преосталих девет милијарди никад неће ни моћи да наплати.
Тако ће се биланси ове банке растеретити, Агенција за осигурање депозита ће остати са овим лошим зајмовима у својим рукама.
Радосављевић, који је и шеф Радне групе за очување финансијске стабилности банака, формиране након што је Влада Србије усвојила програм помоћи, којим је за спашавање српских банака одвојено 300 милиона евра, каже да је осим РБВ-а, помоћ тражила и Привредна банка Београд, која је прошлу годину завршила у минусу од 792,6 милиона динара. У тој банци процес је већ завршен, па је пре пар недеља држава докапитализовала ПББ са око 19 милиона евра.
“Држава сада има око 67 одсто удела у ПББ-у у односу на око 20 процената раније. После уношења скоро две милијарде динара свежег новца, ПББ сада нормално функционише” , каже Радосављевић.
Држава је тако ове године добила још две банке у свом већинском власништву, пошто ће осим ПББ-а, у РБВ-у имати чак 99 одсто власништва када се окончају све докапитализације и када се саберу удели Републике и Покрајине. Ипак, чак и са свим народним милијардама које се сливају у њих, питање је колико ће те банке уопште бити способне да опстану на финансијском тржишту или ћемо кроз коју годину опет имати други круг хапшења и неких нових докапитализација.
“Средства добијена од државе за докапитализацију искористићемо за проширење понуде кредита за подстицај развоја привреде, предузетништва и пољопривреде. Краткорочни кредити су намењени за финансирање подстицаја извоза и за обртна средства, а дугорочни, с роком отплате до пет година, за финансирање развојних пројеката, подстицање привредне активности и повећање степена конкурентности, техничке опремљености, повећање запослености, те повећање обима и интензивирање пољопривредне производње” , тврде у Развојној банци Војводине.
Данас
