ПЛАТУ далеко испод републичког просека, током прошле године примало је чак 282.383 запослених, а ни у овој години им се не смеши боља будућност. Према подацима Републичког завода за статистику, чекове с минималних 1.000 евра имало је тек 33.672 срећника, па је већини запослених остало само да машта о оваквим приходима.
Послодавци, међутим, за тако лош просек не криве само заосталу привреду, већ и начин на који држава оптерећује зараде. Како рачунају у Унији послодаваца Србије, порези и доприноси на зараду умањују бруто плату за чак 63,97 одсто што је једно од највећих намета послодавацима у Србији па из тог разлога захтевају да држава промени формулу убирања прихода. У УПС кажу да ”разумније” опорезивање имају и далеко развијеније земље као што су Данска, Луксембург, Словенија, Ирска, Малта… па је ”задњи час” да и Србија отвори ову тему.
– У оквиру реформе пореског система потребно је што пре смањити стопе пореза и доприноса (до 50 одсто) за примарне пољопривредне произвођаче, занатлије, текстилну индустрију и предузетнике бар у прве две године пословања, јер они спадају у секторе са најнижим примањима, а њихова делатност је нископрофитна – оцењује Драгољуб Рајић из УПС. – У неким земљама ЕУ, али и у државама у окружењу грана текстила, пољопривреде, занатлије и предузетници почетници издвајају за 50 одсто мање износе пореза и доприноса на своје зараде и на тај начин их држава подстиче да одрже и развију бизнис.
ПРОСЕК СКУПЉИ ОД МИНИМАЛЦА
Просечна плата од 46.923 динара, коју радник подигне на крају месеца, његовог послодавца кошта 76.925 динара. Разлику од 30.001 динар даје управо за порезе и доприносе, а тај је износ за чак 50 одсто већи од износа републичке минималне зараде (20.010 динара).
У Србији се са овом идејом усагласило још 120 менаџера домаћих компанија, а у свој ”Програм мера за оживљавање привреде”, унели су и иницијативу да се подигне неопорезиви део зараде на ниво минималца и да се регреси и топли оброци сасвим ослободе од плаћања пореза и доприноса до износа дефинисаног посебним колективним уговорима.
Ипак, чини се да у овој години неће бити помака у том правцу тим пре што је Министарство финансија већ направило пројекцију да би у 2013. могли да прикупе 53 милијарде динара само од пореза на доходак грађана што је за 20 милијарди више од, примера ради, прихода од царина.
И др Зоран Јеремић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију сматра да – упркос томе што је питање растерећења зарада једно од кључних – мањка политичке воље за његово покретање:
– На тај би се начин могла повећати конкурентност међу предузећима, а веће плате би могле убедити раднике да је ипак примамљивије радити у производњи него у неким другим делатностима. Ипак, о овоме се већ годинама говори само декларативно, баш као што ни данас немамо ништа од силних најава о рационализацији и уштедама које би такође растеретиле привреду. А тешко да ће у скорије време бити говора о конкретним корацима којима би се ова идеја спроводила.
Новости
