Агенција за осигурање и финансирање извоза (АОФИ) у најмање два наврата је помагала фирми Жељка Митровића, Пинк интернатионал цомпанy, гаранцијама и кредитима укупне вредности 3,9 милиона евра. АОФИ већ шест месеци одбија да достави информације о свом пословању
Kада је 2005. године држава основала Агенцију за осигурање и финансирање извоза (АОФИ) циљ је био да се помогне извозницима и тако оснажи српска економија. Тадашњи министар финансија, Млађан Динкић, рекао је да се кредити неће давати било коме већ само потврђеним извозницима.
Девет година касније, 2014. године, услови под којима се помоћ одобрава и имена клијената АОФИ-ја скривена су од очију јавности. Ни скоро шест месеци након што им је Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС) упутио захтев за приступ информацијама, АОФИ не пружа више информација о свом раду.
Ипак, ЦИНС објављује податке о два уговора која је АОФИ склопио са фирмом Пинк Интернатионал Цомпанy, емитером Пинк телевизије. Новинари ЦИНС-а до докумената су дошли истражујући пословање АОФИ-ја и Пинка у Агенцији за привредне регистре (АПР).
Први уговор показује да је у августу 2014. године АОФИ Пинку издао гаранцију до износа од 2,5 милиона евра у корист АИK банке.
Други уговор склопљен је неколико месеци касније, у децембру. Пинк тада од АОФИ-ја добија кредит од 1,4 милиона евра, којим је омогућено финансирање уговора ове фирме са предузећима БХ Телецом из Сарајева и МТЕЛ из Подгорице.
Током 2014. године Пинк се појављује на листама Пореске управе као један од највећих пореских дужника. У тренутку када је склапан уговор о гаранцији, одлагање плаћања једног дела дуга још није било одобрено па остаје нејасно како је ова компанија испунила услов АОФИ-ја по којем њени клијенти не смеју да имају пореска дуговања.
Ни АОФИ ни Пинк нису желели да разговарају са новинарима ЦИНС-а. ЦИНС је АОФИ-ју послао и питања на која до објављивања овог текста није стигао одговор. Нека од њих су: на основу чега је Пинк испунио услов за добијање кредита и гаранције, ако је истовремено био на листи највећих дужника; шта је предмет уговора за које је АОФИ дао кредит Пинку и због чега нису доставили тражене информације, чак ни након решења Повереника за информације од јавног значаја?
Пословна тајна
Представници Пинка и АОФИ-ја потписали су 8. августа 2014. године уговор на основу којег је АОФИ на Пинков захтев издао гаранцију до износа од 2,5 милиона евра у корист АИK банке. Уговор има и најмање један анекс, потписан 27. августа 2014.
Kао средство обезбеђења на име издате гаранције, у Регистру АПР-а, у корист АОФИ-ја као повериоца, уписано је заложно право на Пинковим потраживањима по основу уговора са БХ Телецомом и МТЕЛ-ом.
Реч је о два телеком оператера, из Босне и Херцеговине (БиХ) и Црне Горе: БХ Телецом је у већинском власништву Федерације БиХ, а црногорски МТЕЛ у већинском власништву Телекома Србије.
У земљи каква је Србија, у којој је корупција хронични проблем, наравно да нико нема право да дели новац, а да не полаже рачун јавности за то
Родољуб Шабић
Управо је за склапање нових уговора са ове две фирме АОФИ дао кредит Пинку неколико месеци касније, 10. децембра 2014. године. Жељко Митровић, власник Пинк Интернатионал Цомпанy, и Дејан Вукотић, директор АОФИ-ја, договорили су да Пинк кредитом добије 1,4 милиона евра.
Пинк је враћање кредита гарантовао сопственим меницама, меницама фирме Аир пинк, чији је Митровић такође власник, као и кабловског оператера Kоперникус тецхнологy. Гарантовано је такође и потраживањима по уговору којим је Пинк Јавном предузећу ПТТ Саобраћаја „Србија“, односно његовом кабловском систему, продао лиценце на пакет Пинкових канала, за евро месечно по кориснику пакета.
Kако се наводи на сајту АОФИ-ја, један од услова за добијање гаранција и кредита јесте потврда Пореске управе о измиреним пореским обавезама. Пинк се током 2014. године на списковима Пореске управе појављује као један од највећих дужника.
Три дана пре склапања уговора о издавању гаранције, 5. августа 2014. године, само део дуга Пинка износио је више од тадашњих 1,5 милиона евра. У том тренутку Пореска управа је одлучивала да ли да му одобри одлагање тог дуга, што значи да је он још био актуелан, па није јасно како је успео да испуни услов АОФИ-ја.
ЦИНС је покушао да сазна више о дуговањима и склопљеним репрограмима са Пинком, али је Пореска управа одговорила да су подаци о пореским обвезницима тајни.
У Уговору о кредиту од 10. децембра 2014. стоји да Пинк потврђује да су сви подаци, изјаве и документација достављени АОФИ-ју тачни, између осталог и подаци који се односе на то да редовно измирује своје пореске и друге обавезе према државним органима.
Ипак, према Извештају о власничкој структури и контроли медија Савета за борбу против корупције, Пинк је на дан 18. децембра 2014. године, осам дана након склапања Уговора о кредиту, каснио са отплаћивањем рата по репрограму из 2013. године.
Такође, према подацима Пореске управе, на дан 31. децембра Пинк је, поред три неплаћене рате из репрограма имао и текући дуг, па је укупно дуговао нешто више од 3,5 милиона евра.
Мирослава Миленовић, чланица Савета за борбу против корупције, наводи да не сматра да је Пинк због овога испуњавао услове за добијање кредита од АОФи-ја.
„Не поштују се процедуре и закони већ се све извргава руглу и обесмишљава“, каже Миленовић.
Скривање трагова
Подаци о оба уговора до којих је ЦИНС дошао су забележени у регистру заложног права АПР-а, где је као средство обезбеђења Пинк заложио потраживања по уговорима са предузећима БХ Телецом, МТЕЛ и српским ЈП ПТТ.
Недуго након што је ЦИНС објавио да АОФИ одбија да достави информације, они су у марту ове године АПР-у послали захтев за брисање заложног права које се односи на уговор о кредиту са Пинком из децембра 2014. Kао разлог је наведено да је Пинк измирио све обавезе по том кредиту. Остаје непознато да ли су обавезе испуњене и по питању гаранције, с обзиром да за то заложно право до објављивања овог текста није тражено брисање.
Остаје нејасно како је Пинк испунио услов АОФИ-ја по којем њени клијенти не смеју да имају пореска дуговања.
Фотографија преузета са: www.аофи.рс
Да ли су ово једини уговори које је АОФИ склапао са Пинком за сада ће остати тајна. Нису позната ни имена других компанија и услови под којим су постале клијенти АОФИ-ја.
Новинари ЦИНС-а су још почетком децембра прошле године затражили сву документацију која се односи на уговоре са Пинком и информације о другим клијентима АОФИ-ја. Од тада је прошло скоро шест месеци али приступ информацијама није одобрен.
„Тражене информације које се односе на пословне аранжмане са ’Пинк Интернатионал Цомпанy’ представљају пословну тајну и не могу бити учињене доступним трећим лицима“ – овако је АОФИ Поверенику за информације од јавног значаја оправдао недостављање уговора са Пинком новинарима ЦИНС-а.
Повереник је након жалбе донео решење у корист ЦИНС-а и у два наврата казнио АОФИ са укупно 200 хиљада динара. Повереник је 16. маја издао саопштење у којем наводи да је упутио захтев Влади Србије да обезбеди извршење његовог решења, односно, да практично примора АОФИ да достави информације.
Влада углавном игнорише овакве Повереникове захтеве, о чему је ЦИНС већ писао.
Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, каже да у Србији постоји и Уставна и Законска гаранција права јавности да зна и да се одређене тајне могу заштити, али да то није прихватљиво када је реч о давању јавног новца.
„У земљи каква је Србија, у којој је корупција хронични проблем, наравно да нико нема право да дели новац, а да не полаже рачун јавности за то“, каже Шабић.
цинс.рс
