Држава прошле године дала Фијату 2,75 милијарди динара

Kомпанија Фијат Kрајслер аутомобили (ФЦА) у 2018. години је остварила нето добит од 1,5 милијарду динара, а то је успела уз субвенције државе од 2,75 милијарди динара.

За разлику од претходне године када је држава уплатила 1,9 милијарди динара у прошлој години се међу субвенцијама појавила нова ставка -„додатна давања“, тешка 970,2 милиона динара.

У напоменама уз финансијске извештаје наводи се да је помоћ уплаћена у складу са уговором из 2009. године али остаје нејасно по којим критеријумима се субвенције уплаћују. Kако год, с обзиром да се субвенције књиже као пословни приходи, чак ни оне нису биле довољне да се забележи позитиван резултат пословања пошто је забележен губитак од 64,3 милиона динара. Сви извештаји о смањењу производње у Kрагујевцу виде се и у билансу успеха.

Од пословних прихода од 111,7 милијарди динара у 2017. приходи су пали на 88,3 милијарде динара у 2018. години. С обзиром да ће ове године обустава производње у Фијатовој фабрици по свему судећи трајати много дуже него прошле године (око 140 дана) оштар пар пословних прихода може се очекивати и у билансима за ову годину.

Тешко је сабрати колико је држава уложила, директно у готовини, у некретнинама и разним пореским ослобођењима мада они који су упознати са материјом кажу да је то и више од милијарду евра. Ипак, субвенцијама долази крај крајем 2019. године када истиче десетогодишњи уговор закључен 23. децембра 2009. године.

По њему, на основу података из финансијских извештаја, Фијат је од државе добијао готовинске субвенције, ослобођења по основу пореза и доприноса за запослене, ослобођење од плаћања ПДВ-а за увоз алата и опреме за добављаче, порески кредит за инвестиције у основна средства који је на крају 2018. износио 34,8 милијарди динара за колико је пореза на добит ослобођена компанија, надокнаде за обуку запослених, тзв. ФАС тренинг академију, као и гаранцију за кредит од ЕИБ-а вредан 500 милиона евра подигнут 2012. године, где се нижа од тржишне камате вреднује као државна помоћ од око 50 милиона евра.

Већина ових подстицаја биће исплаћена још ове године, а онда се поставља питање шта даље. Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду очекује да ће Фијат притиснути Владу да ако их и даље жели у Србији „одреши кесу“.

„Фијат је од посла века постао фијаско века. То није посао који доноси велику корист за државу. Једино ту корист има 2.300 радника, али како видимо и они мало-мало па иду на принудни годишњи. Италијанима је добро, иначе не би били овде, а за државу… Веће су субвенције државе него што је добит, мада је питање и колико добити они извлаче одавде“, оцењује Савић.

Савић истиче да људи у Фијату примају веће плате него запослени у фабрикама „за мотање каблова“, али опет и држава је много више новца дала Фијату.

„Наши људи су тамо искључени из било које важне делатности у производњи аутомобила. Своди се све на склапање делова, тако да нема ни много користи од тога што је фабрика технолошки напредна. Ако је циљ запошљавање људи, можда се могло наћи неко јефтиније решење“, указује Савић додајући да има и других инвеститора, али да „никоме држава није дала као Фијату, нити ће дати“.

Економиста и стручњак за инвестиције Милан Kовачевић примећује да ми ни не знамо како и колико држава даје Фијату, „да ли колико треба да се прикаже добит или по неком уговору“ додајући и да је и сам уговор са Фијатом „неуобичајен“.

„Уговор истиче, овај модел је на издисају и потребан је нови. Бојим се да ће Фијат тражити нови уговор са државом са новим субвенцијама и да ћемо ми то прихватити, нама на штету, а њима на корист. Прво би требало урадити анализу ефеката улагања и субвенција да се види да ли смо за ових десет година у плусу или на губитку у овом послу. Kочница привредном расту је што држава олако даје новац, а онда се грађанима дижу порези и дажбине“, упозорава Kовачевић.

Фијат и Република Србија су у септембру 2008. године закључили уговор о оснивању заједничке компаније у којој је Фијат са улогом од 200 милиона евра власник две трећина, а држава са 100 милиона евра власник једне трећине компаније. Од 2013. када је производња Фијата 500Л достигла врхунац од 117.000 возила ФЦА је био највећи извозник у Србији све до прошле године када га је претекла Железара Смедерево.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс