ДА би држава Србија редовно измиривала све обавезе до краја године мора да се задужи за око две милијарде евра бруто. Више од половине биће нам потребно за враћање старих дугова, који ће доспети до краја године, док ће остатак бити намењен финансирању дефицита. Ова процена подразумева да држава до краја године не би требало да потроши цео износ постојећег депозита од 740 милиона евра, него да би и на крају године требало да има резерве од бар 300 милиона евра, каже за “Новости” др Милојко Арсић, економиста.
Како до краја године Србија не може да се рачуна на значајне кредите од међународних финансијских организација, преостаје нам да се задужујемо на домаћем и међународном финансијском тржишту.
– Услови задуживања ће сигурно бити неповољнији него досад, због погоршања стања на међународном тржишту, али и знатно споријег смањење дефицита Србије него што је планирано за 2013. – сматра Арсић. – Колико ће то погоршања износити, да ли ће бити привремено или трајно, зависиће од тога какву ће фискалну политику Влада усвојити за наредну годину, као и од поверења инвеститора да ли ће се та политика спроводити.
Уколико Влада усвоји план смањења фискалног дефицита у наредној години за око два одсто БДП, и предузме структурне реформе у јавном сектору, погоршање услова задуживања могло би да буде само привремено. При томе је, додаје Арсић, кључно да инвеститори верују да ће Влада заиста и спровести усвојену политику! То у случају Србије неће бити лако да се постигне, како због искуства из прошлости, тако из због различитих погледа на економску политику и реформе у оквиру владајуће коалиције и нестабилности владе.
– У случају Србије предуслов за брзо добијања кредибилности је потписивање споразума са ММФ или бар њихова позитивна оцена економске политике – истиче Арсић. – Ако Влада не усвоји тај план, каматне стопе по којима ће се задуживати још више ће порасти, а до нових позајмица ће се теже долазити. У том случају Србија би већ до краја ове године поново почела да касни при измирењу обавеза према добављачима, што би продубило рецесију, док би се плате и пензије и дугови редовно сервисирали. Ипак, надам се да Влада неће дозволити такав развој догађаја. Постизање кредибилности без ММФ је такође могуће, али то би захтевало снажније смањивање фискалног дефицита.
Економиста Иван Николић сматра да “нема никаквог разлога за забринутост, јер се осим могућег задуживања, буџет пуни уобичајеном динамиком”.
– Задуживали смо се у прошлости, прошле недеље на домаћем тржишту, задуживаћемо се и у будуће – каже Николић. – Чак су прошленедељне аукције реализоване успешније него што је то био случај у последњих месец-два. Задужујемо се исто онако како то раде и друге земље у Европи и свету. Од нас се неповољније задужују Грчка (9,8 одсто), Турска (8,8 одсто), Русија (7,35), Португал (6,6), Словенија (6,59), а Мађарска 6,2 одсто…
“СПИНОВАЊЕ” РАЧУНА
– НА рачунима државе на крају јуна било је укупно 244 милијарде динара, што је преко две милијарде евра, а не 740 милиона са којима се “спинује” – тврди економиста Мирослав Здравковић. – У структури издатака републичког буџета 21 милијарда динара месечно се издваја за плате (не укључује здравство), и 24 милијарде динара иду на осигурање, највише за допуну пензија у односу на доприносе, док су месечна примања буџета износила по 66 милијарди динара у првој половини године, а 80 милијарди динара у јулу. То значи да након што се исплати 45 милијарди динара за плате и пензије, остајало је 21 милијарда динара за остале намене.
Новости
