Најмање 180.000 радника којима газде у овом часу не плаћају социјално неће имати ”среће” као што је имало 421.604 њихових колега, којима је држава претходних година уплаћивала заостали радни стаж. Буџетом за 2013. годину није предвиђен овакав издатак.
– Право на повезивање стажа имали су радници предузећа са већинским друштвеним власништвом и одлуку о томе је доносила Влада Србије – објашњава Драги Видојевић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. – Само у прошлој и овој години је то коштало 37,8 милијарди динара, али је у априлу 2012. Уставни суд донео пресуду да таква решења нису законита и да се такве одлуке убудуће морају регулисати само у Скупштини, и то законима, а не одлукама.
Истовремено је, подсећа Видојевић, било приговора и на то што су ову привилегију имали само радници државних предузећа која су се припремала за приватизацију, а не и они из приватног сектора, чиме је направљена дискриминација.
– Ако би се данас пописали сви радници којима су послодавци остали дужни уплате за доприносе, њихов би број сигурно био значајан, а повезивање стажа свима је скупа ставка за државу – оцењује Видојевић.
ПРОСЕК – ДВЕ ГОДИНЕ И ТРИ МЕСЕЦА У Пензијском фонду Србије подсећају и да је прва одлука о повезивању радног стажа донета још 2003. године, када је донет Закон о повезивању стажа, који се односио на период од 1. јануара 1991. па до 31. децембра 2003. године. У том циклусу је сваком раднику у просеку уплаћено по две године и три месеца.
Они који су ухватили последњи воз пре него што је Уставни суд огласио крај овој пракси, неће морати да враћају новац држави, нити ће им Фонд ПИО брисати стаж јер, како кажу у овом министарству, правила се неће мењати ретроактивно.
А колико је цео овај пакет коштао државу најбоље се види из рачунице по којој је од 2004. до 2012. државу повезивање стажа укупно стајало 60 милијарди динара. Међу предузећима којима је држава давала бесповратну помоћ су и 173 фирме са 11.634 радника, којима је држава дала повлашћени кредит, уз обавезу да новац врате за четири године, уз једногодишњи грејс период и камату од 8,5 одсто на годишњем нивоу. Дугове је, међутим, почела да враћа тек свака десета.
КАЗНЕ ПОШТЕНИМА, НАГРАДЕ ГУБИТАШИМА
ДареЖљивост државе плаћају најпоштеније фирме које су уредно, свих ових година, плаћале своје обавезе – оцењује Небојша Атанацковић из УПС. – Свима њима се шаље лоша порука јер држава награђује губиташе, којима је она газдовала, а истовремено кажњава предузећа која касне са уплатама.
Новости
