БРИГУ о дијаспори, која броји око четири милиона људи, у Србији тренутно не води ниједан комплетан државни орган. Све службе и државна тела задужена за расејање су у блокади или без одговарајућег руководства. Због тога је под знак питања доведена расподела новца из буџета, који је за многа српска удружења у иностранству једини извор прихода.
Најважнији државни орган који се бави Србима ван матице – Управа за дијаспору Министарства спољних послова годину и по дана ради без директора, због чега обавља само техничке послове. Мандат је истекао и скупштини дијаспоре, коју због “обезглављености” надлежне управе, нема ко да сазове нити да организује. Скупштински одбор за дијаспору, који је једини упозоравао на последице оваквог односа државе недавно је остао без председника, па је и његов рад закочен.
Врхунац небриге Србије према сународницима, и то делу народа који је на највећим искушењима: Савет за Србе у региону, први и једини пут се састао 2013. Овим саветом, који би требало да буде главни стуб српског народа у окружењу, руководи председник Републике, али су до сада одржана свега два састанка.
Да је овакав однос матице према милионима својих сународника несхватљив сматра и Александар Чотрић, члан Одбора за дијаспору Народне скупштине. Он упозорава да постоји реална опасност да се понови прошлогодишња ситуација, када су српским удружењима средства за рад за 2015. годину уплаћена – последњег дана децембра.
ЧЕТИРИ МИЛИЈАРДЕ ГОДИШЊЕ
У Србију се сваке године из иностранства слије готово четири милијарде долара – показују подаци Светске банке. Српско расејање то сврстава у сам врх дијаспора широке руке. Највећи део овог новца стиже у ковертама и одлази на голу потрошњу. Србија је годинама настојала да мотивише исељенике да уместо тога свој новац уложе у послове у матици. У том циљу је припремељен и списак конкретних пројеката, али готово све је остало мртво слово на папиру.
– Слично се понавља и ове године – указује Чотрић.
– Од јуна се чека потпис министра спољних послова Ивице Дачића на резултат конкурса за финансирања Управе за дијаспору. Овај орган већ годину и по је само “у техничком мандату” и не може да закаже нити организује ни Скупштину дијаспоре. У међувремену је истекао и мандат делегатима, што значи да би Срби из света требало да уђу у процедуру избора представника. То, међутим, нема ко да спроведе.
Група најактивнијих бораца за положај српског народа у свету, на иницијативу последњег председника Скупштине дијаспоре Драгана Станојевића, окупила се летос у Београду. Они су се самоорганизовали и дошли у главни град како би колико-толико ускладили своје деловање.
– Одбор за дијаспору је на најмање десет својих седница питао Владу зашто директор Управе још није постављен. Једини одговор који смо добили из Министарства спољних послова јесте да је процедура у току и да ће то убрзо бити завршено – наглашава Чотрић.
Танјуг
