И док целокупан допринос пољопривреде осталим секторима привреде, прехрамбеној индустрији, произвођачима и прерађивачима инпута и сировина, надмашује 30 одсто укупног бруто домаћег производа, те податке олако заобилазе они који одлучују о подстицајима аграру. Субвенције и други видови подршке су све мањи а уштеде настављају да се остварују преко леђа пољопривредника. Са овако скромним субвенцијама српски пољопривредници одавно нису конкурентни, да не говоримо о последицама овогодишње суше са којима ће се носити и наредних сезона. Али, право је питање чему да се надају мали произвођачи, којих је највише, и веома су зависни од државних подстицаја. Они су посебно заинтересовани да сазнају колико је средстава у буџету за наредну годину предвиђено за њихове потребе и зашто су државни службеници важнији од српског сељака – каже за Данас професор Миладин Шеварлић, народни посланик у Скупштини Србије.
* Како коментаришете мере за смањење последица суше и како под Вашом „лупом“ изгледа аграрни буџет за 2018. годину?
– Мере помоћи након суше су омаловажавајуће. Та опаска се посебно односи на мале пољопривреднике. Имали смо сушу незабележену у претходне две деценије, чије ће се последице дугорочно одразити на пољопривредну производњу, али и на развој села и државе а штета је процењена на више од милијарду евра. Али да би боље илустровао шта се са аграром дешава на нивоу државе, навешћу податак да је 2004. године, за подстицаје пољопривреди и субвенције, било издвојено пет одсто укупног буџета Србије. Тада смо имали највећи аграрни буџет, а најмање регистрованих пољопривредних газдинстава, око 38.000, највише у Војводини. Затим је на сцену ступило ново тумачење према којем се пет одсто не обрачунава на укупан државни буџет, већ на пореске приходе. Сада се отишло корак даље, усвојене су измене и допуне којима се тих пет одсто подстицаја за аграр односи на целокупни буџет Министарства пољопривреде, што укључује и плате запослених, путовања и разноразне трошкове који немају везе са подстицајима. Проблем је што ни то тумачење није испоштовано, с обзиром на то да су буџетски порески приходи за 2018. годину пројектовани на нивоу од 988,6 милијарди динара, па би пет одсто за пољопривреду значило суму од 49,3 милијарде динара. Уместо тога, буџет Министарства пољопривреде износи 44,1 милијарди динара, што је око пет милијарди динара мање него што је законом прописано.
* Министар пољопривреде предложио је да се плаћање пореза одложи за наредну годину. Шта то значи посматрано из перспективе пољопривредних произвођача? Колико ће то оптеретити њихов буџет?
– Пољопривреда је девета рупа на свирали свакој, па и овој, власти. Постављам питање да ли ће идуће године приноси бити двоструко већи па се од пољопривредника очекује да плате дупло порез. Очигледно да је реч о непознавању ове проблематике. Подсетићу да пољопривредници троше најмање 60 литара дизел горива по хектару што значи да годишње са 42 евра по хектару пуни државну касу. Воћар по хектару троши 300 литара дизела годишње, од чега пуни буџет са 240 евра. Притом пољопривредник у Србији може да рачуна на субвенције од 4.000 динара, од чега је 2.000 динара регрес за минерално ђубриво, док његов колега из Аустрије добија 900 евра подстицаја. Истовремено, Влада Србије је повећала, за 47,8 одсто, буџет за своје потребе, док су партије добиле повећање од 75,4 милиона динара. Ако се залажу за развој пољопривреде и села зашто се не одрекну тог новца? Зашто не укину таксу на бројило и ТВ претплату за пољопривреднике, па не гледају у штали краве телевизор, баш као што се ни струја за наводњавање њива не користи целе године.
* Често у својим јавним наступима истичете да су пољопривредници угрожена врста. Зашто тако мислите?
– У буџету за наредну годину, у разделу 25, за Министарство животне средине, позиција 4001, наведено је очување строго заштићене врсте, твора, и миграторних врста, док је за специјализоване услуге и пројекте предвиђено 6,5 милиона динара. Уместо тога, боље би било да Влада Србије, адекватним мерама, заштити изразито угрожену социоекономску групацију, пољопривреднике, којих ће ускоро бити мање него творова.
Прекрајање буџета
* Како би професор Шеварлић „прекројио“ буџет за 2018. годину?
– Смањио бих буџет Влади Србије за пет милијарди динара, као и повећање средстава намењених партијама. Осим тога, и три милиона евра предвиђених за изградњу гондоле у Београду преусмерио бих у субвенције пољопривреди. Занимљив је податак да од 169 локалних самоуправа, 79 општина и два града немају посланике у Скупштини Србије. То значи да више од 40 одсто становништва и око 50 одсто територије нема своје представнике у том законодавном телу па не могу ни да одлучују о важним питањима какав је, неспорно, буџет. Кад је реч о аграру, проблем је што Србија има Стратегију развоја пољопривреде од 2014. до 2024. али нема средњорочне националне програме.
Мирослава Пудар, Данас.рс
