Удружење банкарских клијената Ефектива затражило је од Народне банке Србије да заустави активирање хипотека за кредите индексиране у швајцарским францима.
Наводе да је банка покренула хипотеку за кредит који је износио 150.000 евра. Исплаћено је 135.000, а банка потражује још 400.000. Како је то могуће, објашњава Дејан Гавриловић који каже да је рачуница ненормална, а да је кредит драстично увећан у периоду од две године када је дошло до доцње у отплати. Додаје да је разлог томе затезна камата, за коју каже да је банке незаконито зарачунавају. Гавриловић истиче да се нада да ће се проблем кредита у “швајцарцима” решити на други начин јер, како каже, 20.000 корисника кредита у швајцарским францима чека фамозно решење.
– НБС је препознала да су ови кредити штетни и да су корисници у тежој материјалној ситуацији, али ништа не предузима да тај проблем трајно реши – каже Гавриловић.
Ефектива тражи конверзију у евро кредита индексираних у швајцарским францима, а Гавриловић подсећа да НБС као један од аргумената против таквог решења наводи да ће грађани Србије ту конверзију морати да плате.
Он, међутим, истиче, да ће држава морати преко Националне корпорације да интервенише јер грађани не могу више да отплаћују кредите јер су рате са 25.000 динара порасле на 60.000, а плате су им остале 50.000. Надокнаде банкама ће у сваком случају ићи из џепа пореских обвезника, напомиње гост Дана уживо.
– НБС има право да прати да ли банка наплаћује зеленашку затезну камату. Имамо пример да је једна банка наплаћивала затезну камату од 180 одсто годишње, иако је донет закон о висини стопе затезне камате – каже Гавриловић.
Додаје да је свим корисницима кредита у “швајцарцима”, који ту валуту нису ни видели јер се све вредности у Србији исказују у еврима, рата порасла два до два и по пута, због чега данас у еврима дугују више него што су подигли новца, иако су у међувремену отплаћивали кредит. Он сматра да би правично решење била конверзија кредита у евро по курсу на дан исплате и додаје да корисници ових кредита не траже да им се било шта отпише, већ да им се омогући да наставе да плаћају своја дуговања, што тренутно нису у могућности. Министарство економије је најавило и гашење кредита у страним валутама. На темељу одлуке Врховног суда Влада је одредила да банке – њих око 400 – морају да исплате одштету својим корисницима.
Упозоравао сам
Бивши гувернер НБС Радован Јелашић изјавио је да је својевремено упозоравао на опасност узимања кредита у швајцарским францима.
– Завршио сам 2011. у Ерсте банци у Мађарској у којој је сума кредита у швајцарској валути четири и по пута већа него у Србији, а у целој земљи 18 пута већа. Проблем је решен на болан начин уз велики губитак банака – казао је Јелашић и додао да су у Мађарској држава и банке поделиле терет отплате тих кредита, али да то није било на обострано задовољство.
Врховни касациони суд мора што пре да се изјасни о проблему грађана задужених у швајцарским францима да би спречио све штетне последице било каквих спорова, изјавио је Драгиша Слијепчевић, судија Уставног суда.
– Проблем у којем су се нашле хиљаде грађана ставља на испит и судство Србије – да ли је спремно да реши овај спорни случај. Ја сматрам да јесте – истакао је Слијепчевић.
Решења се могу наћи и у оквиру права потрошача, кажу правници.
– Код нас се избегава примена потрошачког права и проблем решава кроз Закон о облигационим односима – указује адвокат Војин Биљић.
– Да би валутна клаузула била оцењена као ништавна потребно је дати одговор на само два питања – да ли је корисник кредита адекватно информисан о последицама уговарања ове клаузуле и да ли је дошло до нарушене једнакости давања – каже Биљић.
Ако је одговор негативан, према правилу које је успоставила Директива ЕУ 93-13, клаузула је ништавна. И управо то су применили судови у Аустрији у сличним случајевима.
Мађарска лекција
Мађарска је једна од ретких држава чији су грађани масовно пре десетак година дизали кредите у швајцарским францима, у којој курс швајцарске валуте не изазива панику ни међу дужницима, али ни у влади премијера Виктора Орбана. Након година борбе са ЕУ, мађарска влада је омогућила дужницима да кредите у страним валутама претворе у кредите у домаћој валути по повољном курсу.
Кредити индексирани у швајцарским францима и еврима претворени су у кредите у форинтама по фиксном курсу испод тржишне вредности, тако да промена курса швајцарског франка неће имати утицаја на кредите који износе десет милијарди евра.
Мађарска домаћинства имају још 540 милијарди форинти (1,7 милијарди евра) кредита у францима, а највећим делом реч је о кредитима за аутомобиле, које је раст франка ипак погодио.
Љ. Ивановић – Вести
