Министар привреде Жељко Сертић обећао је више пута, а пре два дана опет поновио, да ће до краја ове године разрешити судбину седам стратешких државних предузећа. Преостало је нешто више од три недеље, а још није објављено о којим фирмама је реч. Када се томе дода тендерска процедура јасно је да ће њихова продаја ући у наредну годину заједно са још десет предузећа у реструктурирању, која су до јуна 2016. године заштићена од наплате потраживања. И то има своју цену. Држава ће морати да их дотира са бар 100 милиона евра, процењује Фискални савет.
Тони Верхеијен, шеф канцеларије Светске банке у Београду сматра да је један од највећих ризика за Србију 17 стратешких предузећа која би, у случају да њихова ситуација остане нерешена, гурнула земљу у дубок дефицит.
Он уверава да у том случају Србији не би помогло ни да реши проблем преосталих 500 државних предузећа.
– То је један од највећих ризика. Влада је рекла да ће решити питање седам од 17 предузећа до краја године. Ми не знамо која су то предузећа, али информације које смо добили од ресорног министарства показују да је то реалистично и да је влада на добром путу да испуни тај циљ – рекао је Верхеијен.
И Павле Петровић, председник Фискалног савета јуче је указао да би помоћ појединим предузећима из ове групе могла да доведе до пробијања планираних расхода у државној каси за 2016. годину и то за више од 100 милиона евра.
Он је подсетио да дуг РТБ „Бора” од 23 милиона евра доспева идуће године и да то предузеће тешко може само да сервисира. Ту је и дуг „Петрохемије” према НИС-у од 83 милиона евра који је требало да буде плаћен ове године из буџета, а вероватно ће бити пренет у 2016. што буџетом није планирано.
Петровић је такође навео да су за рудник „Ресавицу” планирани исти износи субвенција, као за прошлу годину. То је око 4,4 милијарде динара.
– Код „Ресавице” остаје нејасно да ли се одустаје од реформи будући да се то предузеће налази у групи 17 фирми чији статус треба да буде решен до 31. маја идуће године, или је буџетски план неодговарајући – запитао је председник Фискалног савета.
На списку 17 предузећа, која су до средине следеће године заштићена од наплате потраживања налазе се: Фабрика мазива Крушевац (ФАМ), Фабрика аутомобила Прибој (ФАП), ХИП „Петрохемија”, ПКБ корпорација, „Ресавица”, „Јумко”, „Трајал корпорација”, „Галеника”, „Политика а. д”, „Икарбус”, РТБ „Бор”, Холдинг каблова Јагодина, Холдинг предузеће „Прва петолетка” из Трстеника и четири његова зависна предузећа – ППТ ТМО, ППТ сервоуправљачи, ППТ кочна техника и ППТ заптивке.
У њима је запослено 21.500 радника. Она дугују комерцијалним повериоцима 145 милијарди динара, а државним 143,2 милијарде динара. Уколико не буду продата у предвиђеном року, повериоци могу да их гурну у стечај.
Верује се да ће се за већину наћи заинтересовани инвеститори или стратешки партнери.
„Икарбус” је пре неколико дана предухитрио повериоце и покренуо претходни стечајни поступак. Београдски произвођач аутобуса, који дугује укупно 3,8 милијарди динара, нада се да ће највећи повериоци прихватити унапред припремљени план реорганизације (УППР). Он предвиђа да се необезбеђена потраживања претворе у акције предузећа, а обезбеђени дуг репрограмира на шест година. Већински власник постала би држава, али тај план оставља шансу да се некадашњи гигант у међувремену приватизује – уколико наиђе заинтересовани улагач. Њихов разлог за оптимизам заснива се на томе што „Икарбус” има све више поруџбеница.
Акције би, уколико буде прихваћен УППР, добили дужници класа Б, Ц и Д. Међу њима су запослени, порезници и остале државне институције, али је убедљиво највећи Фонд за развој. „Икарбус” му дугује 1,55 милијарди динара, а укупан износ дуга који би се конвертовао износи мало више од три милијарде динара. Повериоци класе А, међу којима је највећа Банка Интеза с потраживањем од 522 милиона динара, били би исплаћени током наредних шест година.
Министар Сертић је за фебруар најавио расписивање тендера за „Галенику”, синдикати те фабрике лекова су саопштили да постоје заинтересовани купци, али држава ће наставити да је помаже. Према Предлогу буџета за следећу годину држава је за „Галенику” определила 17 милиона евра гаранција за кредите.
Аутор: Маријана Авакумовић, Политика
Фото Горица Т. Василић
