Спрема се врхунска заштита за поверљиве документе државних органа, који ће се чувати у посебним условима и по новим прописима. Просторија ће бити обезбеђена као трезор са сефовима
НАДЗОР Народне скупштине над радом обавештајних агенција – БИА, ВОА, ВБА ускоро ће бити уређен посебним документом, који припрема Одбор за контролу служби безбедности. Овим актом неће бити угрожен њихов рад, али њиме ће посланици добити механизам за пун надзор над агенцијама.
Брига о поштовању закона у раду служби безбедности, међутим, није комплетна без правилног односа према документацији која садржи поверљиве податке. Највећи број информација које нису за свачије уши налази се у извештајима служби које долазе у државне органе и на столове високих функционера. Поред законског завета ћутања и претње робијом, поверљиви папири најсигурније се чувају – катанцем.
Да су папири са ознаком ”поверљиво” најсигурнији под кључем, сматрају и у парламенту, где ће ускоро бити завршена посебна просторија са сефовима, вредним више од 50.000 евра. Папири са ознаком тајности, стигли од БИА или војних служби безбедности, чуваће се у хладовини којој ће моћи да приступе само они посланици који су исте документе већ разматрали на седницама затвореним за јавност. Сви они обавезани су изјавом да тајну неће никоме открити. Трезор ће бити блиндирана соба без прозора, у којој неће радити чак ни мобилни телефони.
Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић указује, међутим, да су мере које предузима парламент само техничке природе, али да не решавају проблем неуређености поступања са поверљивим актима.
– Како ће запослени у Скупштини да знају које папире да ставе у касу, када закон о тајности података и после три године не функционише – пита се Шабић и наводи да Влада још није донела акт да би институције могле да поступе по њему.
ЗАПЕЧАЋЕНЕ КОВЕРТЕ ЗА СЕДНИЦЕ ДА су документи означени као државна тајна непрекидно под кључем, као и да њима може да присупи веома узак круг људи – потврђено нам је и у Влади Србије.
– Са поверљивом документацијом поступа се веома строго – каже Миливоје Михаиловић, шеф Владине канцеларије за медије. – Папири са ознаком тајности уручују се само члановима Владе, а увид у њих немају чак ни државни секретари који их замењују на седницама. У салу за седнице доносе се у посебним запечаћеним ковертама, истим у којима се враћају назад у трезор.
Није тајна да већина државних институција на прави начин не чува поверљиве акте. Због тога се у скорој прошлости догађало да, упркос ознаци државне тајне из Владе и Скупштине, у ”чаршију” изађе извештај о стању припрема за одбрану земље, спорном закупу сателита, о ”случају” Миладина Ковачевића…
Лежеран однос према шкакљивим папирима се толерише, иако закон предвиђа чак четири ознаке: ”државна тајна”, ”строго поверљиво”, ”поверљиво” и ”интерно”. Најделикатније информације требало би да се чувају у црвеним корицама и са називом предмета уоквиреним масном црном бојом.
Председник Одбора за законодавство и уставна питања Владимир Цвијан каже да се на личном примеру из посланичког клуба СНС уверио да се у Скупштини по закону поступа са поверљивим информацијама.
– Цурење државних тајни догађало се из незнања о поступању са таквим папирима, али и због стицања поена на плану дневне политике – објашњава Цвијан.
Велики проблем са депоновањем и чувањем све државне документације, па и поверљиве, чини недостатак прописа који би бацио на папир правила о поступању са ”строго поверљивим”документима. Предлог закона о архивској грађи, који је био надомак усвајања, повучен је из процедуре због другачијег уређења финансирања архива. Тек по његовом усвајању, што се очекује до краја године, поверљиви папири добиће прави третман.
Новости
