У Универзал банци, која је отишла у стечај у првим фебруарским данима ове године, депонентима, физичким и правним лицима, „виси” око 120 милиона евра и питање је да ли ће моћи на крају стечаја да их „извуку”. Јер, држава је у овој приватној банци покрила само депозите за које по закону одговара, а то је до висине од 50.000 евра, док за остале важе стечајна правила, да могу да се намире из стечајне масе.

По принципу: сам си се коцкао – сам си изгубио, сам бирао банку – сам у томе погрешио, нема ништа спорно када се ради о приватним лицима и предузећима чије су паре „изгореле” у овој банци. Међутим, међу губитницима је и пуно државних, јавних предузећа чија су имена постала доступна јавности. ЕПС је са својим повезаним предузећима као што су: ТЕНТ, ЕМС, ЕДБ, Електросрбија Краљево, ХЕ „Бајина Башта” – заједно у збиру на рачунима Универзал банке имао 653 милиона динара. Ту је и Југоимпорт СДПР, Завод за уџбенике, Застава оружје Крагујевац, Агенција за осигурање и финансирање извоза (АОФИ), Пошта Србије, Србијаводе, Београдски сајам, чак и Банка Поштанска штедионица… Највише новца и то 790 милиона динара држала је Београдска банка у стечају, а Беобанка у стечају 540 милиона динара. Не би ту било ништа необично да њихов стечај не води управо Агенција за осигурање депозита (АОД) која је постала и стечајни управник над Универзал банком. У јавности се, након отварања стечаја, појавила информација да је у Универзалу заробљен новац и самог АОД-а о чему их је „Политика” и званично питала. Уследио је следећи одговор: „Агенција није имала депонована средства на рачунима у Универзал банци у периоду пре, нити у тренутку одузимања дозволе за рад Универзал банци”. Шта то значи, није било депонованих њихових средстава, већ оних за које они одговарају!?На исте медијске спекулације агенцији Бета су изјавили да се „средства Фонда за осигурање депозита депонују на посебном депозитном рачуну код Народне банке Србије”.

После објављивања имена државних предузећа која су имала депозите у Универзал банци намеће се питање зашто су се одлучили да баш овој банци повере новац и ко ће у јавним предузећима да одговара за настали губитак. Истина, Универзал банка је у прошлости важила за малу, солидну банку, али већ дуже време стизале су информације да у њој није све у најбољем реду. Суноврат њених акција на Београдској берзи и тржишна вредност банке од свега неколико милиона евра били су јасан сигнал да то није банка првог бонитетног реда.

Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду сматра да је сва кривица за губитак новца јавних предузећа у Универзал банци на управљачима тих предузећа који су се коцкали с новцем грађана. Они су, каже, својом лошом проценом и лошим газдовањем направили штету предузећу.

На питање како је могуће да чак и АОД у тој банци држи паре државних банака, чији стечај траје готово 12-13 година, наш саговорник каже да се од те државне институције очекивало да поменути стечај заврши на корист грађана Србије, а не на штету.

– При избору банке питање је којим су се интересима управљачи државног новца водили. Такав избор се не прави случајно, већ из интереса. Све се то ради уз сагласност државе. Тешко је то променити, јер нико неће да сече грану на којој седи. Не сумњам у добре намере Александра Вучића, али питање је да ли има људе који ће да спроведу то за шта се он залаже. Где то има у свету да се кредит одобрава с покрићем у шљаци или соли као што је то било у Универзал банци – каже Савић.

Јована Рабреновић

—————————————————-

ЕМС: То је урадило бивше руководство

Ново пословодство ЈП ЕМС преузело је затечено стање код Универзал банке као и послове који су били у току, наводе у ЕМС-у на наше питање зашто су 8,4 милиона динара држали у овој банци.

– Наведена средства била су код Универзал банке, али по основу Уговора о сарадњи између ЕМС и Високе техничке школе. Садашње пословодствоније продубљивало сарадњу са наведеном банком, јер је било свесно чињенице да она није из прве групе банака. Напомињемо да нисмо имали орочених средстава ни динарских ни девизних.

Ј. П.-С.

—————————————————-

ЕПС: Држали смо мало пара

Јавно предузеће „Електропривреда Србије” је у Универзал банци држало свега 0,35 одсто својих новчаних средстава, а депозити су коришћени за она плаћања која је требало документовати посебном потврдом о извршеним плаћањима, јер је ова банка то врло ефикасно радила и без посебне накнаде.

– Док год банка има лиценцу код НБС има право на обављање делатности, а самим тим је свака трансакција између предузећа и банке у складу са законом, све до губитка лиценце. Што се тиче зависних привредних друштава, ЕПС нема надлежност над руковођењем финансијама у привредним друштвимаи не одлучује о томе у којој банци привредно друштво држи свој новац – одговарају у ЕПС-у на наше питање.

Ј. П.-С.

Политика