Србија

ДРЖАВНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА ПРАВА О КОЈИМА ОБИЧАН СВЕТ САМО САЊА: Ћатама пола године плаћеног одмора!

Запослени у судству и државној управи су новим колективним уговором, који су јуче потписали са министарком Кори Удовички, добили права која радничка класа у приватном сектору може само да сања. Држава се обавезала да ће својој, ионако прекобројној армији, исплаћивати јубиларне, солидарне и годишње награде, давати екстра одмор за рекреацију, чак и финансирати слободне дане за испраћај детета у војску!

У поређењу са посебним колективним уговором из 2008. године, којим су запосленима у државном сектору гарантоване многе привилегије, управо потписани документ омогућио је додатни комодитет, и то у време када су у државном врху свима пуна уста приче о штедњи и стезању каиша. Додуше, било је и појединих измена патриотско-државотворног карактера, па ће тако, уместо новогодишњег бонуса, јавни сектор следовати годишње награде, које ће се исплаћивати на Дан државности, Сретење.

Плава крв!

Ако је судити према овом ПКУ, и крв државних службеника више вреди од крви нас, обичних смртника. Они ће моћи три дана да пландују када добровољно дају крв, док је за остале довољан предах и од два дана.

Приликом потписивања уговора са синдикатима, министарка Удовички је нагласила да су њиме заштићени „процес унапређења рада и социјални услови и права запослених“.

Према ономе што смо уочили упоређујући јуче потписани уговор са Законом о раду, једини који су заштићени овим документом јесу „бели оковратници“, који се и даље третирају као бели медведи. Државни службеници нарочито су профитирали у делу уговора који дефинише плаћено одсуство.

Уместо пет случајева за које је Закон о раду предвидео плаћене слободне дане, тек потписани документ раширио је ова права на чак 17 ставки, тако да би током године, теоретски, један ћата могао да проведе невероватних 114 радних дана на плаћеном одсуству, не рачунајући редовни одмор!

Свака част, Вучићу | Фото: Александар Димитријевић
Свака част, Вучићу | Фото: Александар Димитријевић

Осим уобичајених околности, држава је својим службеницима дала слободне дане за разне „ваннаставне активности“, па тако чак седам дана за учешће у такмичењу у организацији синдиката, исто толико за рекреативни одмор у организацији синдиката, четири радна дана за обављање волонтерских дужности у хуманитарним организацијама, седам дана за полагања испита… Уколико се у овој чиновничкој армији појави неки репрезентативац Србије, он ће моћи да одсуствује чак 45 радних дана током међународних спортских такмичења.

Познато је да је у Србији укинуто обавезно служење војног рока, али су се државни службеници изборили да и ту буду посебни. Тако су за слање, што мушке, што женске деце у војску, обезбедили два слободна дана.

И поред свих набројаних привилегија, председник Синдиката управе Србије Његош Потежица истакао да синдикати нису у потпуности задовољни јер сви циљеви нису постигнути, али су кључне ствари добро дефинисане и постигнут је одређени ниво социјалне правде.

Њихова деца више вреде!?

Запослени у државном сектору, за разлику од свих осталих, по новом ће добијати и по једну целу плату када им се роди дете. Ова одредба је утолико чуднија ако се зна да је, на пример, град Београд под изговором штедње прошле године жестоко скресао новчана давања породиљама. И деца државних службеника ће, по свој прилици, имати срећније детињство од осталих, пошто је по уговору држава њима гарантовала новогодишње пакетиће, за разлику од досадашње одредбе да пакетићи могу, али не морају бити обезбеђени.

 

Аутор: И. К. – В. П.

фото: Фото: Емил Чонкић

 

Ало.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. Znaci, kako god okrenes, samo su penzioneri opljackani, a realno jedino oni i ne mogu taj gubitak nadoknaditi! Udri po najnemocnijima, to je najlakse, svaka vam cast, Bog ce vas kazniti zbog toga!

  2. Његош Потежица, прави “Србин” на правом месту
    веровали или не али све је истина

  3. Таквим решењима у ПКУ власт ствара две Србије.Повлашћену,привилеговану Србију, и потчињену обезправљену Србију.Таквим решењима Србију дели у две супростаљене,сукобљене стране.Тај сукоб у турбулентим ситуацијама може уз помоћ злонамерних да прерасте у грађански рат.Није само ПКУ у правосуђу већ и у свим јавним предузећима дао несразмерно велике привилегије запосленима.Заборављајући да је чињеница да су запослени у јавном сектору самим тим привилеговани.На другој страни у приватном сектору од тога да радници нису пријављени,без годишњег одмора,без здравственог осигурања,ниских зарада обезправљени,грађани другог реда или чак ничији грађани.Власти у континуитету се постављају као “некима” добра мајка а “другима” зла маћеха.Власт занемарује чињеницу да су подчињени,обезпраљени у већини.Та већина финансира ту привилеговану мањину.Ја не знам где све ово води.Ако неко зна волео бих да ми напише.Шта год да садашња власт прича да ради ово је највећи доказ њиховог лошег рада.

  4. Да ли сте Ви што пљујете свесни да је администрацији у правосуђу смањена плата за 15 до 25% и да су запослени у правосуђу за 27.000,оо динара принуђени да дофинансирају свој долазак на посао за 25 радних дана. По ПКУ послодавац може! не мора! и неће испунити своје обаве из ПКУ! ПКУ који је потписан је најјаднијин и најбеднији ПКУ који је икада потписан. Крајње је време да се правосудна администрација одвоји од органа управе, јер док управа цвета правосудна администрација из године у годину пропада

  5. Vučiću jebem li ti da ti jebem ono što ti jebeš ali ipak neću jer nebih da turam u istu rupu ka i ti pa da nas zovu ISTORUPIĆI.Meni si skinuo lovu od moje penzije da biste vi govnari imali da šenlučite.Krvi bi vam se napio za pare koje ste mi skinuli od moje jadne penzije idioti jedni.

  6. Ja radim kod jednog privatnika 11 godina i za to vreme nisam bio na godisnjem jer ga nemam. Mogu me zameniti, ali onda nemam platu. Na bolovanju nisam bio takodje 11 godina, a hronicni sam bolesnik. Samo cutim, pijem lekove i idem na posao… Radim od 240 do 260 sati mesecno za 35 do 38 hiljada i imam dva ili tri slobodna dana u mesecu. Ne smem stati jer imam troje dece i trenutno nezaposlenu zenu. U privatnom sam stanu vec 18 godina i moram ga platiti. U poslednje vreme nocu lezem u krevet i zamisljam da cu napraviti cudo. Sve cesce mislim kako bi mozda valjalo da se opasem eksplozivom i nekako udjem u skupstinu da im objasnim kakav je prosek plate i topli obrok.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!