Држ`те Сороша!

По принципу „држ`те лопова“, отпочео је, пре извесног времена, дириговани „лов“ на америчко-мађарског милијардера Џорџа Сороша и НВО структуре које дотични финансира. Напад на, мрског им Сороша, режимски медији и  сендвич-патриоти на интернету, отпочели су готово истовремено (као да пре тога, дотични није ни постојао, или никада није  финансирао НВО у Србији). Дречали су са режимских телевизија, док су нам подобни аналитичари објашњавали, какво је зло, овај америчко-мађарски милијардер, док је истовремено, његово лице  „красило“, све режимске новине. На интернету, сендвич-патриоти, почеше просто да се утркују, ко ће боље да „разоткрије“  и нападне Сорошев паклени план за Србију.

Међутим, испоставило се, да ништа авангардног нема у лову на Сороша, јер је иста хајка, започела широм Централне Европе, још крајем 2015. године у Пољској, Русији, Мађарској, Румунији итд. Једино по чему се напад на Сороша разликује у Србији од других земаља, јесте то, што је у суштини, он потпуно безазлен. Једноставно, режиму  у Србији, учинило се, да је сада прилично безопасно, али и медијски корисно, да се нападне контраверзни милијардер. Безопасно је, из разлога што је напад на Сороша, постао општи тренд у Европи, а корисно је, јер се повиком:  „Дрш`те Сороша(!)“, скреће пажња јавности на другу страну. Док се тако, под антисорошевском реториком, обавља сорошевски посао.

Заправо, Сорош је после 2000. године драстично смањио финансирање НВО и политичких странака у Србији (погађате зашто), а ни до какве промене није дошло, ни након доласка СНС-а на власт (опет, погађате зашто). Тако лист Политика својевремено пише: „Након изборне победе СНС-а, цивилно друштво задржало је утицај на власт, а премијер Александар Вучић састајао неколико пута са њиховим представницима истичући значај сарадње невладиног сектора и државе. Након демократских промена, многе организације цивилног друштва почеле су да се финансирају, не само од страних донација већ и из буџета. Једна од њих је и Национална алијанса за локални и регионални развој (НАЛЕД) организација која окупља моћне привреднике и општине који јој уплаћују годишње чланарине које износе највише две хиљаде евра. Управо је НАЛЕД добио 7,3 милиона динара од Џорџа Сороса за издавање сертификата општинама са повољним пословним окружењем. Ово је највећа појединачна уплата која се може видети на списку Соросових донација Србији на сајту „Ди-Си ликс”. О утицају ове организације на власт довољно говори чињеница да је некадашња председница УО НАЛЕД-а Ана Брнабић прошле недеље постала министар за државну управу и локалне самоуправу.“[1]

Тако је још 2012. године из буџета издвојено 7,7 милијарди динара за цивилно друштво, а већ следеће, 2013. године, додељено им је готово двоструко више – 14,38 милијарди динара. Илустративно је да Србија из буџета издваја готово исту суму новца за невладин сектор и за развој науке и технологије. Међу буџетским корисницима,  према подацима Министарства финансија, јесу: Београдски фонд за политичку изузетност, Фонд за хуманитарно право, Грађанске иницијативе, Центар за културну деконтаминацију, Аутономни женски центар, Београдски центар за људска права и Геј стрејт алијанса.“ [2]

Заправо, режим Александра Вучића наставља одличну сарадњу са невладиним сектором у Србији. Тако Соња Лихт – председница Фонда за политичку изузетност, честита Вучићу на „надмоћној победи“ у првом кругу председничких избора. [3] Сетимо се и Вучићеве подршке НВО структурама  ван граница Србије, када је на рачун Фондације Клинтон, Влада Србије уплатила 2 милиона долара, да би касније Александар Вучић, на форуму дотичне Фондације, седећи заједно са Билом Клинтоном, лично дао подршку Хилари Клинтон у њеној председничкој трци за Белу кућу. [4]

Приликом последње Вучићеве посете Њујорку и званично смо могли да видимо, да између „мрског“ Џорџа Сороша и Александра Вучића нема ничег другог, до одличне сарадње. [5] Некадашња подршка Хилари Клинтон, као садашња посета Александра Вучића Џорџу и Александру Сорошу, дефинитивно показује на чијој страни стоји режим у Србији.

Иако се код режимских медија, као и код сендвич-патриота на интернету, инсинуира некакав „сукоб“ између режима и Џорџа Сороша, чињеница је, да од доласка СНС-а на власт,  постоји драстично повећање финансирања НВО структура – директно од Владе Србије и уплив агената страног интереса на кључна места у систему.

Суштина је, да се у циљу даље окупације Србије, трошкови окупатора минимализују, па се финансирање НВО структура, сада претежно обавља из буџета. Да то тако остане, брину агенти страног интереса, попут председника Владе, који су овладали највишим полугама моћи, а све уз директну подршку режима Александра Вучића. Једноставно речено, српски народ је доведен у стање, да сам издржава сопствену окупацију.

Не можемо, а да на овом месту,  не поставимо пар питања. Постоји ли разлика, између политичких потеза, које би повукао Џорџ Сорош и одлука које је већ донео Александар Вучић? Да ли би се Сорош и његове НВО противиле Бриселском споразуму? Да ли би Сорош имао нешто против усвајања радикално феминистичког закона у Скупштини Србије? Да ли би Сорош поздравио  овогодишње две ЛГБТ параде у Београду? Шта би Сорош имао против  постављања Ане Брнабић, (коју је и сам финансирао), прво за министра, а потом и за председника Владе? На крају, не верујем да би Сорош урадио нешто друго, већ као и Вучић, дао пуну подршку Рамушу Харадинају за састав тзв. Владе Косова. У чему је онда разлика између режима Александра Вучића и Џорџа Сороша?

Суштинске разлике, између поменуте двојице, а  која се тиче наношења штете српским националним интересима – нема. Међутим, да се то не би уочило, брину, како режимски медији и  аналитичари, тако и сендвич-патриоти на интернету.  Тако се само нападом на Сороша, од стране режимских патриота, еболира режим Александра Вучића од одговорности, па се на тај начин, пажња изневереног народа премешта на „безбедну раздаљину“ преко Атлантика и тако отклања свака опасност, за окупациони режим у Србији.

Аутор: Никола Павловић, Фонд Светозар Милетић

Извори: