Ситуација у Демократској странци опасно личи на неко двовлашће, каже Владимир Гоати, а Зоран Стоиљковић указује да је новом шефу странке потребно да успостави пуни ауторитет
Иницијатива новог председника Демократске странке Драгана Ђиласа да бивши министри врате своје посланичке мандате која је формализована на прекјучерашњој седници Главног одбора, избацила је на површину дубока неслагања која постоје у врху странке. Већини чланова ГО, која је била за то да бивши министри Драган Шутановац, Вук Јеремић, Милан Марковић и Душан Петровић напусте посланичке клупе, нису се прикључили неки од утицајних чланова партије. Тако је почасни председник Борис Тадић био уздржан, док су председници Политичког савета Драгољуб Мићуновић и Извршног одбора Марко Ђуришић били против.
Ђиласову иницијативу јуче је оштро критиковао Петровић рекавши да „ДС нема своју политику и да зато покреће теме које нису важне грађанима”.
„Опасно је када немате политику. Онда различите теме могу да вам се учине важним, да вам се учини да имате већину, да покажу да сте енергични и одлучни, али је чињеница да то никога у Србији, осим функционера ДС-а не интересује. Зато и препоручујем функционерима ДС-а да се позабаве темама које интересују грађане”, рекао је Петровић, а преноси Танјуг.
Према његовим речима не треба изгубити из вида да је носилац листе на мајским изборима био Борис Тадић, али да је први на тој листи био Драган Ђилас, па да они испод њега не могу бити подједнако одговорни.
„Ако логички поставите ствари онда се питате како они, који су на листи били испод оног ко је био на челу листе, могу бити више одговорни”, рекао је Петровић додајући да не размишља о томе да формира своју странку, да неће напустити посланички клуб и да неће вратити мандат.
Јеремић је, подсетимо, већ на први помен враћања мандата рекао да о томе ни не размишља и да мандат може да врати само народу.
И поред свега шеф посланичког клуба ДС-а Борислав Стефановић тврди да је тај клуб јединственији него икад и да ништа не указује на нечије одвајање. На питање на кога је председник ДС-а Драган Ђилас мислио када је причао о формирању посланичких клубова, Стефановић је одговорио да мисли да је Ђилас реаговао на приче и кулоарске ствари.
Професор на ФПН Зоран Стојиљковић објашњава да је ово био мали унутарстраначки земљотрес и да после тога увек уследе мањи потреси док се тло не стабилизује. Ђилас је у ситуацији, како каже, да успоставља позицију релативно неприкосновеног шефа, и то после изгубљених избора, када је начет кроз причу о његовим пословима и кроз најаву да може бити смењен у Београду.
„С друге стране, ДС има и почасног председника Бориса Тадића, што значи да је Ђиласу потребно да успостави и пуни ауторитет. Један број људи је препознајући тај образац пристао, један број није. Они људи који на то не пристају сада рачунају на неки свој посебан извор моћи”, сматра Стојиљковић.
Професор Владимир Гоати оцењује да се овако нешто могло и очекивати с обзиром на то да је Тадић само формално отишао са чела странке.
„Смена на врху ДС-а била је таква да се спасавао Тадићев образ. Ту није више била она логика која каже да онај ко је изгубио изборе, без обзира на то колико био добар и у праву, мора да се склони и уступи место другоме. У случају ДС-а то је завршено малтене неким договором. То је више био договорени реми него пораз”, објашњава Гоати.
На питање да ли ће Ђилас успети да се наметне као ауторитет у странци, Стојиљковић одговора да то зависи од тога да ли ће се одржати у Београду, али и од унутарстраначких процеса.
Ђиласов проблем да успостави ауторитет Гоати доводи у везу искључиво са његовом победом која је превише чувала образ пораженог.
„Није Тадић изашао на мања врата као поражени, он се чак тако и не понаша. Ако неки из партије осећају његову заштиту, ако му Драгољуб Мићуновић чува леђа у разним ситуацијама, то опасно личи на неко двовлашће у странци. То подстиче људе да иду против онога што је у овом моменту интерес странке, а то је да мења људе”, закључује Гоати.
