Дуг државе нарастао је на 22,86 милијарди евра а рашће и наредних година.

Нови дугови за покривање старих. И тако у круг. Додајмо томе и потребе државе за свежим новцем, те манир да преузима дугове предузећа која продаје, на пример Ер Србије и, као што је најављено, смедеревске Железаре. Јасно је, дакле, да ће дуг наставити да расте. Хоћемо ли моћи и да га враћамо?

Саветник за инвестиције Махмуд Бушатлија каже да је током преговора са ММФ требало да буде покренуто и питање репрограма дуга

“Без договора са ММФом који би дозволио репрограм њиховог дуга,. који није велики, не можемо очекивати репрограм осталог дуга који је делом и комерцијални. Чак је и наш јавни дуг у великој мери комерцијални. Без репрограма дуга, не можемо смањити наш јавни дуг”.

Држава се последњих година продајући динарске и евро обвезнице задужила више од шест милијарди евра. Камата по којој смо се задуживали била је виша од четири одсто на евро позајмице. Интересовања, посебно за девизне обвезнице, није недостајало јер су и камате атрактивне. Улагачи очигледно верују да је то добра инвестиција.

“Србија се налази у много тежој ситуацији него Хрватска, Грчка, Португалија кад је реч о репрограму. Али сваки кредитор ком дугујемо велика средства мора бити свестан и задовољан. Свестан да Србија не може да сервисира и бити задовољна ако Србија буде редовно плаћала камате”, каже за Н1 Млађен Ковачевић.

Извор: Н1 инфо