Савет за борбу против корупције утврдио да је 566,4 милиона динара, колико су фирме Пивеј инвест и Со-ло инвест дуговале Граду Београду за закуп грађевинског земљишта једноставно избрисане из каснијих извештаја, без назнака да је дуг икада измирен.
Разлози ове нелогичности варирају од волшебног нестајања дуговања фирми које су закупиле грађевинско земљиште преко издавања пословног простора у центру града за неколико хиљада динара до нагомиланих и ненаплативих потраживања по основу накнаде за уређење грађевинског земљишта, пише “Данас”.
Извештај Савета, који је објављен почетком септембра, између осталог посебно истиче податке који се односе на закуп грађевинског земљишта а показују да се приходи граду од издавања грађевинског земљишта последњих година драстично смањују – од 2,7 милијарди у 2011. до 282 милиона у 2014, односно 412 милиона у 2015. години.
Необјашњив нестанак дуговања
Док се приходи смањују милионска дуговања одређених фирми необјашњиво нестају.
Тако се у Извештају Савета наводи пример две компаније Пивеј инвест (пееwаy) и Со-ло инвест, чији је укупан дуг од 566,4 милиона динара из 2013. године не појављује међу потраживањима из 2015.
Савет истиче да Дирекција за грађевинско земљиште није пружила објашњење како су ови дугови нестали а на исто питање ни лист Данас није добио одговор.
Иначе, како пише Данас, предузећа Пивеј инвест И Со-ло инвест која се налазе у власништву Декс лукас трејда немају запослене, не остварују никакве приходе последњих година и током 2012. била су у стечају па је отворено питање како би уопште могла да измире дуг.
Слаба наплата накнада за уређење грађевинског земљишта
Поред неплаћених дугова од закупа грађевинског земљишта Град има проблема и са наплатом накнаде за уређење грађевинског земљишта.
Колики је тачан дуг по овом основу тешко је утврдити с обзиром да подаци које је Дирекција за грађевинско земљиште доставила Савету показују много мању суму од оне коју су градски представници попут Горана Весића помињали у медијима.
Весић је, пише Данас, почетком године најављујући репрограм дуга за уређење грађевинскох земљишта поменуо износ од 16 милијарди динара потраживања.
Међу дужницима за уређење грађевинског земљишта налазе се физичка и правна лица а Савет наводи да су се почетком ове године на сајту Дирекције могле видети фотографије велелепних вила на атрактивним локацијама попут Дедиња и Врачара чији власници нису платили накнаду. Истовремено, међу правним лицима са нагомиланим дуговима налазе се они који немају запослене или су отишли у стечај па је наплата за њих неизвесна.
Град издаје 100 квадрата у центру за 30 евра
На крају, Град не губи само зато што не може да наплати дугове већ и зато што своју имовину даје у закуп по нерационално ниским ценама.
Из листе издатих непокретности види се да се локали у центру града издају за неколико хиљада динара колико кошта закуп простора на Косанчићевом венцу. Поред овог, постоје и бројни други примери нелогично мале закупнине па тако цели спратови од 300 квадрата на Теразијама вреде око 300 евра, 100 квадрата у Булевару деспота Стефана се издају за 30 евра док се рецимо пословни простор на Топличином венцу од 212 квадрата издаје за око 150 евра.
Град издаје и станове за које Савет такође оцењује да су дати за ниске закупнине примећујући између осталог да јавност не зна која лица имају привилегију да користе хиљаде градских станова по веома повољним ценама.
Вестионлине, Данас
