Новости истражују: Колико су задужени држава, привреда и грађани. Јавно задужење 14,8 милијарди евра, у 2012. за камате 60 милијарди динара

НЕМА кредит за стан, ауто, белу технику. Није ни у дозвољеном „минусу“, није се позајмио код родбине и пријатеља, не купује код комшије на „црту“ и редовно плаћа струју, телефон, „инфостан“. Реално, у Србији су ретки овако солвентни грађани, али чак и тај који се клонио сваког зајма овог тренутка дугује – 2.078 евра. Толико износи садашњи јавни дуг Србије, када се равноправно подели на све становнике наше земље.

Држава дугује укупно 14,8 милијарди евра и само за годину дана је своје обавезе повећала за чак 3,3 милијарде евра. А задуживала се да би исплаћивала плате, пензије и друга социјална давања, финансирала инфраструктуру. Једноставно, „крпила“ је сваку рупу у буџету, чијих је чак 90 одсто давања фиксирано неким законом. Задуживала се, међутим, таквом брзином да само што нисмо пробили „плафон“.

ОТПЛАТА СПОЉНОГ ДУГА У НАРЕДНИХ пет година, на име враћања постојећег спољног јавног дуга платићемо укупно 5,675 милијарди евра, заједно са каматом. Наиме, већи део јавног дуга Србије чини спољни јавни дуг. Према подацима централне банке, укупни спољни јавни дуг Србије на крају октобра 2011. године износио је 10,4 милијарде евра. Он, поред репрограмираних старих дугова и нових задужења државе, обухвата и обавезе НБС, нерегулисане обавезе Републике Србије, као и дуг локалне самоуправе и државних агенција без државне гаранције. У 2012. години планирано је да се за спољни дуг јавног сектора укупно отплати 999 милиона евра. Од тога се 678 милиона евра односи на главницу, а 321 милион евра на камате.

– Јавни дуг стигао је до горње границе дозвољеног – каже Владимир Вучковић, члан Фискалног савета. – Граница је 45 одсто бруто домаћег производа, а ми смо, по последњим подацима, задужени 44,3 одсто. Када се на ово дода дуг локалних самоуправа без државне гаранције, износ се повећава за један процентни поен. Влада, према Закону о буџетском систему, мора да предузме мере да у случају пробијања границе дуг врати на дозвољени ниво.

Проблем је, међутим, што сви показатељи слуте да ће Србија морати и даље да се задужује. Мањак у државној каси и наредне године ће бити око 140 милијарди динара. У времену финансијске кризе тешко да можемо да рачунамо да ће много тога стићи од приватизације. Само део државних расхода и следеће године ће бити отплата дугова. На камате ћемо у 2012. морати да дамо 60 милијарди динара, а главнице око 350 милијарди.

– Финансирање јавног дуга наредне године ће бити још један од изазова – додаје Вучковић. – Питање је да ли ће инвеститори у истој мери куповати трезорске записе наше земље, што је главни облик финансирања. Мораћемо да пронађемо алтернативне начине, попут кредита код банака или емисије хартија од вредности на страном тржишту.

Држава је, међутим, „мало дете“ за привреду. Предузећа банкама, у Србији и онима преко границе, дугују чак 19,4 милијарде евра. Једино што су фирме посустале у задуживању. Када се упореди са истим периодом лане, њихове обавезе су за 169 милиона евра мање.

– Нема могућности да се дође до нове ликвидности по ниској цени новца – објашњава Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија.орг“. – Извештаји Агенције за привредне регистре о финансијкој позицији предузећа показују да само 40 предузећа дугује половину укупног дуга привреде. Највећи број њих је у статусу јавних или неприватизованих друштвених фирми. Када се они изузму, ситуација у већини других предузећа није тако лоша. Драматична је код предузетника, али они су превише мали да би утицали на креирање економске политике и тражили помоћ.

Запослени у Србији на плећима носе и дугове својих послодаваца. Када се укупно задужење привреде подели на све званично упослене, сваки радник „дође“ по 11.061 евро. Да би се вратили дугови приватног сектора потребно је 29 месечних фондова зарада. Када се саберу приватни и јавни дуг, радници треба да црнче пуне четири године.

– У септембру 2008. године апеловао сам да се држава задужи како би рефинансирала најскупље кредите јефтинијим – каже Здравковић. – Тако би мање људи остало без посла када предузећа крену да штеде на радној снази. Од тада се држава задужила више од шест милијарди евра, али да би финансирала редовну исплату плата и пензија а мање због инвестиционих радова. Привреда је широк појам различитих интереса, а држава треба да гледа дугорочне интересе и да својим деловањем одговори на основно питање свог постојања: како да створи ефикасан систем у коме ће се повећавати број фирми и запослених? Јефтине изворе финансирања треба понудити преко банака у државном власништву фирмама које имају производе за извоз, и имају перспективу да својим радом опстану на тржишту, а да у земљу унесу преко потребну девизну ликвидност.

И, на крају, ту су и грађани и њихове позајмице. Становници Србије дугују укупно 5,8 милијарди евра. Када се на исту гомилу ставе кредити државе, привреде и грађана, они износе близу 38 милијарди евра. А када дуг поделимо на све житеље, сваком припадне по 5.330 евра. Ако га „носе“ само запослени, онда је сваком на грбачи по 21.637 евра.

МИЛИЈАРДА ЗА ТРИ МЕСЕЦА

ДРЖАВА се у трећем тромесечју ове године највише задужила на иностраном тржишту: јавни спољни дуг порастао је за 1,2 милијарде евра. Највећи део чини продаја еврообвезница на светском финансијском тржишту у износу од милијарду долара (738,1 милион евра), затим, 200 милиона евра пораста обавеза по основу макроекономске помоћи ЕУ и још 120 милиона евра по основу гаранције дате за кредит ЕИБ компанији „Фијат компакт аутомобили Србија“.

Јавни унутрашњи дуг у истом периоду увећан је за 222,7 милиона евра, од чега се 210 милиона евра односи на обавезе државе по основу гаранције за кредит Јавном предузећу „Србијагас“.

Новости