ДУГОВИ, ДУГОВИ: Узимају се нови кредити, одлажу стари, а камате…

Пред посланицима предлози закона о задуживању државе за више од милијарду евра.

Пред народним посланицима Скупштине Србије данас се нашло 60 предлога закона, а осам се односи на државно задуживање.

Србија ће, уколико сви предлози закона, међу којима су и предлози за именовање гувернера Народне банке Србије и председника Фискалног савета, успешно прођу скупштинску процедуру, имати око 1,26 милијарди евра новог дуга, плус камате које ће плаћати на кредите.

Поред нових дугова, посланике чека и предлог закона којим би се одложило враћање два кредита Фонду за развој Абу Дабија, оба у износима од по милијарду долара. Међутим, то одлагање са собом вуче повећање каматне стопе зајма на четири одсто, укључујући административне трошкове по стопи од 0,5 одсто годишње на главницу повученог и неотплаћеног зајма.

Од нових задуживања, Србија чека одобрење зајма од Владе Француске. Влада Француске протоколом који је потписан 23. септембра прошле године, одобрила је Влади Србије финансијску подршку у износу од 121,5 милиона евра. Ту финансијску подршку чине зајам француског Трезора у максималном износу од 24.348.272 евра и уговор о кредиту у максималном износу од 97.151.728 евра.

Како је објашњено, овај зајам ће се користити, пре свега, за набавку француске робе и услуга у Француској. Могуће га је користити и за набавку српске робе и услуга или робе и услуга из трећих земаља, али у вредности до 50 одсто износа те подршке. Дуг ће се враћати по каматној стопи, која ће бити на снази од дана истека важења референтне комерцијалне каматне стопе (ЦИРР), коју је утврдио „Бпифранце Ассуранце Еxпорт“ 17. октобра 2023. године. Та камата биће увећана за резервну маржу од 0,2 одсто за шест месеци и 0,44 одсто за 12 месеци.

Следећи на реду је Споразум о зајму између КфW и Србије за пројекат енергетске ефикасности у објектима јавне намене. Овај зајам ће, уколико буде одобрен у Скупштини Србије, износити 50 милиона евра. Србија ће камату плаћати на сваки исплаћени износ зајма по стопи коју одреди КфW у року од два банкарска дана пре исплате.

Та каматна стопа ће се састојати од своп стопе коју објављују Ројтерс или Блумберг терминали, а биће увећана и за маржу од 0,60 одсто годишње. Датум доспећа прве рате од 2.380.000 евра је 30. децембар 2028. године, након чега се рате у износу од 2.381.000 евра исплаћују на сваких шест месеци, а последња рата доспева 30. децембра 2038. године.

Србија, такође, очекује још један зајам од КфW за Програм развоја тржишта биомасе у Републици Србији. Овај зајам биће одобрен у укупном износу који не прелази 20 милиона евра. Како се додаје, Србија као зајмопримац ће обезбедити да се овај зајам користи искључиво за финансирање изградње и конверзије система даљинског грејања на обновљиве изворе енергије. Прва рата отплате овог дуга, у износу од 952.000 евра, доспева 30. децембра 2028. године и затим на сваких шест месеци до 30. децембра 2038. године, с тим што је главница за последњих осам рата 953.000 евра.

Држава Србија, такође, чека кредит од 183.941.730,60 евра од Кинеске банке (Банк оф Цхина). Законом о буџету за 2024. годину предвиђено је задуживање код кинеских банака за пројектовање и извођење радова на изградњи канализационе инфраструктуре у Србији – „Чиста Србија” у износу до 190 милиона евра. Овај кредит ће се, како је објашњено, користи за наставак спровођења тог пројекта и даље улагање у унапређење система за управљање отпадним водама.

Укупни трошкови друге фазе Пројекта процењују се на 216.402.036 евра, укључујући и зајам банке од 183.941.730,60 евра, који чини 85 одсто укупне вредности пројекта. Преосталих 15 одсто ће се финансирати из средстава буџета Србије. Овај кредит ће се отплаћивати током 180 месеци уз варијабилну каматну стопу засновану на шестомесечном ЕУРИБОР-у плус маржа од 1,75 одсто годишње. Еурибор иначе износи тренутно 3,7 одсто.

Поред тога, држава Србија тражи одобрење кредита од још четири банке.

Једна од тих банака је ОТП, од које Србија очекује кредит за изградњу обилазнице око Крагујевца. Банка треба да одобри дугорочни инвестициони кредит у динарима у висини до 12 милијарди динара. Србија се обавезује да банци плаћа камату, која је променљива, по номиналној каматној стопи која одговара референтној каматној стопи тромесечног БЕЛИБОР-а, увећаној за маржу од 3,05 процентна поена на годишњем нивоу. Тренутно је тромесечни Белибор на 5,45 одсто. Кредит се одобрава на рок до 120 месеци.

Такође, Србија тражи кредит и код Банке Интезе за финансирање пројекта Рума – Шабац – Лозница. Банка Интеза требало би да одобри Србији дугорочни инвестициони кредит у динарима у износу до 15 милијарди. Србија се обавезује да плаћа камату по номиналној каматној стопи која одговара стопи тромесечног БЕЛИБОР-а, увећано за маржу од 2,90 одсто на годишњем нивоу. Отплата главнице обављаће се у 32 једнаке рате, сваког 1. јануара, 1. априла, 1. јула и 1. октобра.

Поред ове две банке, Србија очекује кредит и од Уникредит банке у износу од 11,7 милијарди динара за потребе финансирања истог овог пројекта. Ова банка обрачунава номиналну каматну стопу на нивоу шестомесечног БЕЛИБОР-а плус 2,90 одсто годишње. Отплата главнице кредита требало би да се изврши у 14 једнаких полугодишњих рата.

Држава се задужује и за финансирање Националног стадиона и то код Банке Поштанске штедионице. Наиме, овај кредит би требало да послужи за финансирање изградње урбане инфраструктуре и Националног стадиона са приступним саобраћајницама. Банка Поштанска штедионица требало би Србији да да дугорочни инвестициони кредит у динарима у износу од 42 милијарде динара.

На овај кредит обрачунава се камата по променљивој номиналној каматној стопи коју чини збир вредности тромесечног БЕЛИБОР-а важећег на дан пуштања прве транше кредита у течај, и фиксне марже која износи 2,90 одсто годишње. Иста важи до првог усклађивања. Рок за враћање кредита је до 132 месеца.

Поред ових осам директних задуживања које чекају одобрење у Скупштини Србије, држава је и гарант за два зајма Електродистрибуцији Србије (ЕПС). Наиме, ЕПС очекује зајам за ликвидност од „Цасса Депосити е Престити С.п.А“ у износу од 100 милиона евра, уз услов да држава буде гарант. Поред тога, ЕПС очекује још један зајам од „Деутсцхе банк АГ“ у максималном износу од 97.151.728 евра, за који би поново држава Србије требало да буде гарант.

Подсећамо, држава је раније имала лоша искуства са оваквим видовима подршке јавним предузећима. Влада Србије је 2019. године отписала целокупан дуг јавног предузећа Србијагас према држави у износу од 1,2 милијарде евра. Како је Радио слободна Европа (РСЕ) писао тада, дуг Србијагаса према држави гомилао се годинама, а скоро 80 одсто тог дуга, односно 933,8 милиона евра, настало је тако што су се активирале банкарске гаранције, које је држава дала за дугорочне кредите које је Србијагас узимао код комерцијалних банака.

Такође, према најновијем извештају Међународног монетарног фонда (ММФ), види се да ће уместо Србијагаса, буџет Србије отплаћивати још два кредита овог предузећа. Из буџета државе ће бити отплаћена два кредита Србијагаса са државном гаранцијом, један у износу од 110,5 милиона евра и други у износу од 106,3 милиона евра.

Јавни дуг Србије на крају маја износио је око 36,35 милијарди евра, што је 47,6 одсто бруто домаћег производа (БДП).