СЕДМИЦА на лотоу је идеалан начин да се дужник ослободи терета који вуче на својој кредитној картици. Али ретко ко има толико среће, или и богате тетке, па је за презадужен народ једини излаз је рефинансирајући готовински зајам, којим би се, једном занавек, намирио дуг по кредитној картици.
Картице су свој бум на тржишту Србије доживеле пре финансијске кризе, током 2005. и 2006. године. Илузија благостања у виду све доступнијих банкарских позајмица довела је до тога да се многи задуже преко реалних могућности. Томе су највише допринеле такозване револвинг кредитне картице, код којих се месечно намирује само одређен проценат дуга, а остатак се, као што му и само име каже: „обрће“. Из месеца у месец, из године у годину, са каматом на камату…
Тренутни дуг по кредитним картицама у Србији достигао је 38,6 милијарди динара и стално расте. Простора има до чак 84 милијарде динара, колико износе одобрени лимити. Има више од милион картица које се „обрћу“ у Србији, а њима плаћа готово 900.000 корисника.
Али, корисници кредитних картица, према подацима Кредитног бироа, све више касне са намиривањем свог дуга. Тако је тренутно проблематично за наплату укупно 5,14 милијарди динара, колико не могу да плаћају корисници 76.514 кредитних картица.
ЛАКЕ РУКЕ НА ТЕРМИНАЛУ ЗА првих шест месеци, путем кредитних картица, потрошили смо укупно 20,486 милијарди динара. Од почетка године до краја јуна кредитне картице смо тачно 6.430.548 пута провукли кроз ПОС терминал у продавницама, ресторанима, бензинским пумпама, банкоматима… Просечна трансакција овом врстом картица, према подацима Народне банке Србије, „тешка“ је 3.183 динара.
– Највећи проблем код кредитних картица имају људи који су се задужили до максимума одобреног лимита – објашњава за „Новости“ један банкар. – За разлику од Запада, где је уобичајена месечна рата за отплату дуга по картици 20 одсто, па тек протеком времена добре платише могу да дођу до 10 процената, у Србији су банке у старту брзо спустиле месечну рату до пет одсто, а било је и оних које су наплаћивале нижи проценат.
Рачуница је, каже овај банкар, јасна: што мањи проценат месечног намирења дуга, то је тежи излаз из ове дужничке приче.
– Правило је да су кредитне картице јефтиније од дозвољеног минуса, али скупље од кеш кредита – наставља наш саговорник. – Месечна камата по кредитним картицама уобичајено иде од два одсто па навише. Ове картице би требало да се користе само за неке ванредне трошкове. Кад се, рецимо, поквари веш машина, па се кредитном картицом купи нова. Идеално би било да се потом њоме не плаћа ништа више, а да се, истовремено, покуша намиривати износ већи од минималне месечне рате, а да све то покрива велика плата. Једино тако се може изаћи из овог дуга релативно брзо.
На жалост, стварност у Србији то не омогућава. Чим намири месечно следовање од пет одсто, укупан дуг се кориснику смањи за нешто мањи износ од те рате (јер се зарачуна и камата). Као по правилу, корисници углавном одмах потом потроше и тих неколико расположивих процената новца. И опет плаћају камату на пун износ.
– Једино решење за овај дуг је рефинансирајући готовински кредит – истиче саговорник „Новости“. – Често он може да буде јефтинији од камате која се плаћа на картицу. Позајми се одређени износ и кроз пет, шест година, дужник може да намири цео дуг по кредиту којим је финансирао намирење кредитне картице.
Новости
