Да би Дунав као речни аутопут био способан да прими већи обим саобраћаја потребно је у њега уложити на дестине миона евра. Највећи донатор прогама је ЕУ која финансира три пројекта вредна преко 25 милона евра.
Дунав, најпрометнија европска река, у делу који протиче кроз Србију, далеко је од уређеног пловног пута. Европска агенција за реконструкцију финансирала је израду Мастер плана развоја пловних путева Србије до 2025. године, који предвиђа да се у наредних 20 година речни саобраћај код нас на Дунаву повећа чак четири пута.
Три велика пројекта, чишћење Дунава од мина, стварање информационе мреже пловила и израда генералнопг пројекта за пловни пут, тренутно финансира ЕУ.
Да би Дунав као речни аутопут био способан да прими већи обим саобраћаја потребно је у њега уложити на дестине миона евра. Највећи донатор прогама је ЕУ која финансира три пројекта вредна преко 25 милона евра.
Први је већ готов и путем сателита препознаје се које је пловило на реци, какав има терет и ко је посада брода. Други пројекат – чишћење речног дна од минских направа скоро је завршен тако да је Дунав безбедан за пловидбу. Ради се и пројекат на пловном току реке.
Мирјана Трифуновић, помоћник министра за речни саобраћај каже да је пројекат идентификовао 24 критичне деонице на Дунаву.
“Представља нам основу за први наредни корак, а то је то је да у разговорима са представницима ЕУ обезбедимо средства за радове на првих шест критичних деоница. То је пројекат вредан 10,2 милона евра”, каже Трифуновић.
Дестине наутичких туриста после прокопавања канала Дунав – Рајна – Мајна, заинтресоване су да кроз копно дођу од Севеног до Црног Мора. Марине које би требало да их прихвате, а које су надлежности Минстратва финасија и локалне самоуправе и после вишегодишњих најава нема. Нема интернета, здравствене помоћи а ни пумпе за гориво на води.
“Тренутно се сналазе по приватним маринама, али нема ниједног међународног пристана не само за велике бродове него и за мале бродове. Има их стотине који долазе целом дужином Дунава и немају где да стану”, каже генерални директор марине “Гога”, Горан Васић.
Смдерево је једна од најистуренијих тачака на Дунаву која нема ни марину ни путничку луку. Тамо је локална самоуправа ангажовала немачке архитекте да пројектују марину за већа пловила.
“Моје искуство у сличним пројектима говори да је јако битна организација саме локлане самоуправе, јер уколико се локална самоуправа ангажује онда је успех готово загарантован и известан. Оно што могу да кажем је да је Смедерво изузетно организовано у том погледу”, каже професор Хјанер Хас, пројектант.
У Министарству саобраћаја кажу да су они све учинили да се регулативом укључимо у Европу. На локалним самопуравама је да се организују и нађу заинтересоване инвеститоре, којима ће процедура омогућити да за неколико недеља добију дозволу за марину или бензинску пумпу.
РТС
