Река Дунав у Србији, Румунији и Бугарској загађена је фекалијама, закључак је заједничке студије више универзитета из Аустрије.
“У Србији, која није чланица ЕУ, не постоје постројења за пречишћавање отпадних вода, тако да је загађеност фекалијама у Дунаву критична до веома озбиљна, посебно у већим градовима као што су Нови Сад и Београд”, рекао је Гернот Царфел са Медицинског универзитета у Грацу.
Сваких шест година научници мере загађеност фекалијама дуж тока Дунава, на око 2.600 километара.
У аустријском делу Дунава концентрација бактерија Ешерихија коли је, уз један изузетак, била на ниском нивоу, док је сасвим другачија ситуација у Србији, Румунији и Бугарској.
Експерти Медицинског универзитета у Бечу и Грацу, Техничког универзитета у Бечу и Карл Ландштајнер приватног факултета у Кремсу узимали су узорке дуж читавог тока Дунава, али се стрепње да би и ток Дунава кроз Аустрију могао бити загађен нису доказале.
Утврђена је умерена загађеност, са 1.050 Е-коли бактерија по 100 милилитара воде.
“Та вредност је апсулутно на нивоу на којем треба да буде за реку дуж које су модерна постројења за пречишћавање отпадних вода”, рекао је Александер Киршнер са Института за хигијену и примењену имунологију из Беча.
Лошије стање је у другим деловима Дунава, показује анализа коју је дала Међународна комисија за заштиту Дунава.
И поред побољшања, вредности из Румуније су и даље повећане, а већа загађења установљена су и у рекама које се у Бугарској уливају у Дунав.
Танјуг
