За финансирање парламентарних странака из буџета се годишње издвајају милиони евра, али незваничнa партијска економија и даље остаје државна тајна број један
Док најављују стезање каиша и велике резове у републичком буџету представници власти као пример сопственог жртвовања наводе смањење плата министара, народних посланика и других државних функционера. Као да превиђају да би могли да се искажу на још једној занимљивој ставци која се крије на буџетској линији 481– финансирање невладиних организација, у оквиру које се издвајају средства и за политичке партије. За финансирање редовног рада странака које имају посланике у Народној скупштини Србије годишње се из буџета дају милиони евра. Тако је у првој половини ове године за 23 политичка субјеката издвајано месечно 104,6 милиона динара, да би после ребаланса у јулу тај износ био смањен на 81,9 милиона динара. Ако до краја године не би било ребаланса и партије наставиле да добијају оволико новца, то значи да би у 2013. години на финансирање партија из републичког буџета отишло 9,7 милиона евра.
Процент за финансирање партија је фиксни и износи 0,15 одсто републичког буџета. Но, то није све што странке добијају, иако је то главнина њихових прихода. Барем из легалних извора. Партијама, наиме, стиже редовно и неки „ситниш” из покрајинског буџета и из каса градова и општина у чијим скупштинама имају представнике (такође фиксно 0,15 процената). Осим тога, страначке касе подмирују и из приватних извора – од чланарина, прилога, наследства, легата, прихода од имовине и задуживања код банака.
Према финансијским извештајима за прошлу годину, која је специфична због избора после којих је битно промењено бројчано стање посланичких група у парламенту, најбогатије странке су СНС, ДС, Г17 (УРС је регистрован као политичка странка тек 10. јуна 2013. године) и СПС.
Од избора најбројнија у парламенту Српска напредна странка је из јавних извора прошле године за редован рад добила око 176,1 милион динара, док се из приватних извора рачунајући и прилоге за кампању слило 66,5 милиона динара. Највећи број од око 480 физичких лица која су уплатила помоћ странци за редован рад, давао је по 19.000 динара, а тек неколико прилога је по 38.000, што су појединачно највеће дотације за редовне страначке активности. Занимљиво је да се смо једна фирма укључила у финансирање редовног рада напредњака – боћарски клуб „Бањица“ је дао 19.000 динара.
Можда и нема директне везе са чињеницом да су напредњаци средином прошле године дошли на власт, али занимљив је податак да је вредност њихове имовине, односно опреме, која је на почетку године износила 109.000 динара нарасла на 1,3 милиона динара.
Демократска странка је имала и бројније и веће прилоге и физичких и правних лица. Од фирми је добила укупно 19,8 милиона динара (највише, шест милиона дала је фирма „Миленковић коп” из Новог Сада, а пет милиона динара дала је СТР „Бурегџиница”), а појединачних донатора за редован рад било је око 900. Највеће њихове уплате су износиле око 600.000 динара.
Г17 је у прошлој години од појединаца прикупио чак 10,6 милиона, а од фирми 37,8 милиона динара. Највећи донатори са по 7,5 милиона динара су Њу фокус комјуникејшнс, Игора Авжнера, дугогодишњег саветника и пријатеља Млађана Динкића и „Ауто тек” из Новог Сада, власника Саше Митровића.
Занимљиво је да СПС према завршном рачуну, нема никакве донације, као ни ЛДП. Али, социјалисти имају приходе какве друге странке немају. Као правни следбеници Савеза комуниста Југославије и Социјалистичког савеза радног народа, наследили су њихов пословни простор, тако да СПС од издавања простора приходује 26,1 милион динара годишње. То је трећина суме коју добија из јавних извора.
Непокретну имовину у власништву имају још и ДСС, СРС и СПО. Демократска странка Србије поседује стан од 20 квадрата у центру Београда, који је припојила пословном простору који изнајмљује, Српски покрет обнове има десет ари земљишта на Равној гори, пословни простор у Сопоту од 41 квадрат и стан у истом граду од 31 квадрат, а радикали пословну зграду у Српској Црњи, као и један недовршени објекат у Ваљеву.
Из финансијских извештаје већих парламентарних странака види се да се већина странака за редован рад ослања на средства из буџета. То је чак 70 до 80 одсто укупних прихода странака.
После оволико набројаних милиона, осиромашени грађани Србије ће вероватно помислити да је то много пара и да су нам партије пребогате. И у једној од поменутих партија својевремено се могло чути у незваничним разговорима да не знају шта ће са вишком пара, а по Закону о финансирању политичких активности, не смеју да их дају у хуманитарне сврхе.
И Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија сматра да се из буџета издваја много новца за странке.
„Овај проценат од 0,15 је претерано велики поготово ако се узме у обзир да је произвољно одређен. Није се пошло од тога које трошкове странака ми као грађани и држава желимо да покријемо”, каже Ненадић.
Транспарентност Србија је већ упозорила да је доношењем новог Закона о финансирању политичких активности средином 2011. године практично удвостручено буџетско издвајање за политичке партије. Проценат издвајања је остао исти у односу на претходно решење – 0,15, али се од тада рачуна у односу на расходе, а не приходе буџета – а трошковна страна српске касе је увек већа од приходне. Ово повећање је било у директној супротности са препорукама Венецијанске комисије и међународним стандардима о потреби равнотеже прихода странака из јавних и приватних извора. Поред тога, осим везивања за расходну страну буџета, повећан је проценат издвајања из буџета АП Војводина и локалних самоуправа са 0,1 на 0,15.
Али приликом усвајања тог закона, тада опозициони СНС је изнео захтев да се из буџета за странке издваја дупло мање, односно 0,075 одсто, а тражили су и да се онемогући странкама да се задужују код банака. То тада није прихваћено, а у међувремену се нико није сетио да обнови тај захтев.
Другачије је становиште члана Одбора Агенције за борбу против корупције Зорана Стојиљковића. Наводећи да је новац који странке добијају из јавних извора доста скроман износ по бирачу, он каже да није то оно што треба „гађати”.
„Треба гађати то колико они комуницирају са грађанима, да ли грађани знају ко су им посланици, колико заступају интересе грађана, а не партијских централа и олигарха…То постаје проблем само ако они постоје ради себе самих. Није проблем сам износ, проблем је шта ми добијемо за тај износ”, наглашава Стојиљковић.
Према његовим речима, прави проблем финансирања странка је оно што није регулисано законом. Странке, наиме, смањују трошкове и стичу додатне приходе кроз то што експлоатишу јавна предузећа и установе, које добијају поделом политичког плена, као и бесплатним услугама које им се нуде. Посебан проблем је трговина утицајем – „продаја” закона или враћање дугова (за прилоге у кампањама) кад се дође на власт, на пример тиме што донатору омогућавају да добије посао или неку другу корист путем тендера и аукција.
Биљана Баковић – Маријана Авакумовић – Владимир Вукасовић
———————————————————–
Леп живот малих странака
Мање парламентарне странке, оне које имају по једног или два посланика у Скупштини, чини се да лепо живе од новца који добијају од државе. Неке од њих чак успевају и да прикупе додатне приходе.
Демохришћанска странка Србије, коју у Скупштини представља Олгица Батић, месечно добија из републичке касе око 299.000 динара. Идентичан износ припада и Зеленима Србије, које у парламенту представља Иван Карић. Богатој Србији Захарија Трнавчевића месечно следује 384.700 динара колико добија и Социјалдемократска унија Жарка Кораћа. Странци демократске акције Санџака припада нешто више, односно 868.600 динара, а Бошњачкој демократској заједници 786.900 динара.
СДУ је према финансијском извештају за прошлу годину једини приход остварила од буџета Републике Србије у износу од 9,1 милион динара. Најам пословног простора у Београду и режије коштале су је 3,3 милиона динара. Приближно толико, тачније 3,4 милиона динара, издвојила је за плате, ауторске и уговоре о делу. На стручно усавршавање је потрошила 369.000 динара. Дакле, остало јој је око два милиона динара.
ДХСС, који је од друге половине прошле године у парламенту, као једино примање је навео приход од имовине у износу од 271.500 динара. С тим што је под ставком „други приходи” навео износ од седам милиона динара, па се може претпоставити да су ту урачуната и буџетска давања. За режијске трошкове је потрошио 2,2 милиона динара, на плате 812.000 динара, а стручно усавршавање 111.000 динара. Ова странка је имала 4,1 милион динара „других расхода”. Све укупно, рекло би се да су демохришћани водили рачуна да не склизну у минус.
Зелени Србије су прошле године добили 539.000 динара прилога физичких лица и 865.942 динара од фирми, а под ставком „сви други приходи” навели су износ од 3,7 милиона динара. На плате су потрошили 1,9 милиона динара, усавршавање 28.350 динара, а за режије 501.966 динара. Укупно сви други расходи су им износили око четири милиона динара.
Раја Тошић, председник Извршног одбора ове странке, међутим, опoвргава уврежено мишљење да мале странке добро живе од пара пореских обвезника.
„Новац из буџета тешко да може да покрије наше основне трошкове. Најкрупнија ставка је закуп пословног простора. А треба и обићи 90 одбора по Србији. Нису то мали трошкови.Зато прикупљамо донације од наших чланова и фирми које полажу на заштиту животне средине”, каже Тошић.
М. У. А.
———————————————
Јединствена Србија приходује 238.000 динара, а троши 20 милиона
У шаренилу финансијских извештаја странака упада у очи да Јединствена Србија Драгана Марковића Палме није навела колики су јој јавни приходи. У финансијском извештају за 2012.годину, који је предала Агенцији за борбу против корупције, исказала је само прилоге од физичких лица у износу од 217.500 динара и од једног правног лица, ЗЗР Водомакс, у износу од 16.000 динара. Под ставком други приходи води се 4.700 динара.
Ипак, ова партија је финансирала трошкове закупа и комуналија за пословни простор у висини од 6,3 милиона динара. За плате и хонораре је исплатила 2,5 милиона динара, а за стручно усавршавање је потрошила чак 10 милиона динара. Под ставком други расходи она је имала и 1,1 милион додатних трошкова. Када се подвучецрта сви приходи ЈС су износили свега 238.400 динара, а расходи 20 милиона динара.
В. В.
Политика
