Дужници у еврима, а то су махом они који су узели кредите за куповину стана, нека се припреме за још једно повећање камата. Јер, на нови раст цене новца припрема се и Европска унија. Према најавама Европска централна банка (ЕЦБ) ће првих дана маја још једном да повећа камате. Ројтерс је известио да велики број креатора политике ЕЦБ-а очекује наставак подизања каматне стопе и да је, према њиховом мишљењу, оправдано још једно повећање од пола процентног поена у мају. Шестомесечни еурибор који се користи за обрачун стамбених зајмова сада је на нивоу од 3,6 одсто што значи да ће за десетак дана вероватно бити око четири. То чини да се на кредите за кров над главом већ сада плаћа камата већа од пет процената рачунато са банкарском маржом.
Колико год даљи раст камата није добра вест из Европе стиже и добра информација за нас, а то је да зона евра не иде ка рецесији, јер ће се раст вероватно убрзати након слабог првог тромесечја. Председница ЕЦБ-а Кристин Лагард изјавила је да ће инфлаторни притисци у зони евра, подстакнути брзим растом номиналних плата, остати високи неко време и само ће полако попуштати.
Милан Недељковић, декан Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), каже да је базна инфлација у ЕУ још висока и изнад циљног нивоа. Централне банке не доносе одлуке само на основу тренутног нивоа инфлације, већ и предвиђања за наредне две године, јер је то хоризонт на коме функционише монетарна политика. Последња пројекција ЕЦБ-а показала је да ће и у наредне две године инфлација бити већа од циља од два одсто што захтева да се камате додатно повећају.
„У последње време имали смо један шок у банкарском сектору који може да делује дефлаторно у смислу да се кредитни стандарди банака затежу што ограничава агрегатну тражњу и може допринети јачем заустављању инфлације. Тако да са те стране може доћи мања потреба за повећањем каматних стопа. Међутим, да би ЕЦБ задржала кредибилитет они морају да остану на путу који су најавили у првом кварталу, а то је наставак повећања каматних стопа. Очекивао бих да ће ЕЦБ у мају ићи с повећањем од 50 базних поена, јер је идеја да се крене мало агресивније. То су представници Федералних резерви (ФЕД) већ урадили током 2022. После би ишли с мањим повећањима”, наводи Недељковић. Он очекује да ће шестомесечни еурибор годину да заврши у распону од 4,5 до пет одсто.
У САД је, иначе, стопа раста потрошачких цена у марту смањена на пет процената што је најнижи ниво од маја 2021. Након те објаве долар је ослабио према евру јер су појачана очекивања да је ФЕД при крају циклуса повећања каматних стопа. Евро је крајем прошле седмице достигао највише вредности према долару за последњих годину дана, а курс евро долар је завршио дан на нивоу од 1,1056 долара за евро.
Да ли је мини-банкарска криза која је потекла из САД, упркос добрим вестима о инфлацији, учинила да је долар ослабио, а евро ојачао спрам долара. Наш саговорник напомиње да то није разлог већ каматне разлике које инвеститори гледају, а које су сада на страни евра.
„Долар је раније јачао јер је та каматна разлика била на његовој страни. ФЕД је кренуо у затезање монетарне политике много раније него ЕЦБ која је изашла из негативне зоне камата тек у јулу 2022. Једно време камате у САД су за три одсто биле веће него у ЕУ. Тада су инвеститори продавали евре и куповали доларе. Како се сада висина камата смањује између еврозоне и САД тако ће евро јачати. Други битан фактор је премија ризика. У 2022. била је експлозија инфлације и неизвесности на међународним финансијским тржиштима и када дође до таквог глобалног шока инвеститори беже у сигурне валуте, а долар је прва од њих, након тога „швајцарац”, па јапански јен. И зато је долар јачао. Сада је ситуација релаксиранија и на неки начин назире се могући крај кризе која се тиче инфлације. И Украјина више није у свим вестима. Зато се потреба да се новац држи у сигурној луци смањује и онда инвеститори крећу да испитују друге валуте у које могу да улажу”, објашњава Недељковић.
