Светске корпорације су у року од недељу дана позајмиле 150 милијарди долара, чиме су оборени историјски рекорди. Скоро половину износа позајмиле су америчке компаније, које рекордном брзином узимају кредите – то указује да је криза све ближа.
За првих седам дана у септембру, корпорације из САД, Европе, Кине и Јапана продале су дужничке хартије у вредности од 150 милијарди долара. Међу њима највише су се истакли Американци, јер је задужење њихових предузец́а прекорачило 74 милијарде долара.
То је рекорд у историји такве статистике, односно од 1972. године. За три дана се на америчком тржишту нашло више дужничких хартија од вредности, него за цео август.
На први поглед, велика активност инвеститора значи да је на финансијским тржиштима све у реду, али је у стварности све управо супротно.
Према подацима истраживачке компаније „Броугхтон Цапитал“ – у првом кварталу 2019. године у САД је банкротирало 640 транспортних компанија. Поређења ради, у целој прошлој години банкротирало је 310 компанија. У јулу и августу ове године посао је изгубило око 4.500 возача камиона.
Чак и у индустрији шкриљаца, која је последњих година постала симбол економског просперитета земље, дошло је до пада. Према подацима Завода за статистику рада, у нафтној и гасној индустрији за годину дана је отпуштено 11.000 радника.
У нафтној индустрији забележен је највец́и пад производње још од глобалне кризе 2009. године.
Министарство рада признало је да у привредном сектору има 501.000 радних места мање него што су раније најавили. Социолошка анкета коју је спровела компанија „Лангер Ресеарцх Ассоциатес“ показала је да 60 одсто Американаца сматра да је економски пад следец́е године „вероватан“, или „веома вероватан“.
Новац је појефтинио
Америчке Федералне резерве покушавају да подрже привреду повољним кредитима. У јулу је регулатор снизио каматне стопе први пут након више од десет година.
Ипак, данас се кључна предузец́а у традиционалним секторима америчке привреде суочавају са огромним изазовима.
За вец́ину инвеститора су хартије од вредности са фиксним приносом постале основни инструмент, и то, пре свих – државне.
Прилив новца на том тржишту довео је до смањења прилива новца у благајнама до рекордних минимума. Будуц́и да државне хартије од вредности служе као смерница за целокупно тржиште обвезницама, инвеститори су почели да купују и корпоративне облигације, што је изазвало смањење трошкова позајмљивања, а то је изазвало „дужнички цунами“ на тржишту.
Хватање за сламку
У наредним месецима ситуација ц́е наставити да се погоршава, јер су западне централне банке, забринуте због могуц́е глобалне кризе, почеле са ублажавањем монетарне политике. Европска централна банка је прошле недеље најавила програм за куповину актива у вредности од 20 милијарди евра месечно. Нешто након тога, председник САД Доналд Трамп се огласио на свом профилу на Твитеру критикујуц́и Федералне резерве и захтевајуц́и ублажавање монетарне политике по узору на Европљане.
Стручњаци сумњају да би то спасило економију од рецесије. Као пример за то наводе Јапан, где Централна банка купује активе вец́ дужи низ година.
Једини резултат такве политике Јапана је тај што се испоставило да је јапанска Централна банка постала контролни акционар у вец́ини националних компанија. Међутим, раст економије није приметан.
Стога се са сигурношц́у може тврдити да, уколико Федералне резерве САД ублаже монетарну политику, америчке корпорације из другог и трец́ег ешалона потонуц́е још дубље у дужничку јаму. Што позајмице буду јефтиније, мање су шансе да компаније отплате своје дугове.
Ако Федералне резерве „победе“, стопе ц́е порасти, па нец́е бити могуц́е коришц́ење новог новца за реструктурирање старих дугова. Нец́е преостати ништа друго, осим да се објави банкрот.
Ако циклични трендови преовладају над политиком Федералних резерви, рецесија је неизбежна. Инвеститори ц́е преусмерити новчане токове у заштитна средства, попут злата. Због губитка кредита опет ц́е банкротирати хиљаде америчких компанија.
Осим тога, јефтин новац доводи до надувавања нових „економских балона“ на тржишту.
Један од њих тренутно се „надувава“ на тржишту некретнина. Цене некретнина у Њујорку, Лос Анђелесу и Сан Франциску толико су порасле да се Американци масовно селе из тих градова у централне државе, где су некретнине јефтиније. Многи од њих су се нашли на улици због немогуц́ности да плате огромну цену најма.
Спутник, Вестионлине
