Атина – За две и по године откако је на власти, коалициона влада Сириза-Анел уговорила је пакете мера штедње од преко 14 милијарди евра. У том збиру је и нови аранжман штедње који ће Грчку коштати додатних 5,5 милијарди евра и то искључиво из џепа грађана, пре свега пензионера, слободних професија па чак и оних са најнижим примањима.
Грци су огорчени, разочарани и поново на уличним протестима, у штрајковима.
Опозиција која је одбила да гласа за нове рестрикције оптужује Ципрасову владу да је пристала на „срамни споразум са повериоцима”. Премијер Алексис Ципрас, међутим, верује да је учињен корак напред ка оквирним преговорима о поступку смањењу огромног дуга који је према последњим показатељима достигао 326 милијарди евра и који под садашњим условима Атина, никада не може да врати.
После ове нове жртве од 5,5 милијарди евра Ципрас очекује да ће већ у понедељак на заседању Еврогрупе повериоци, како је рекао после позитивног исхода гласања у парламенту, почети да испуњавају свој део договора. Дакле, да заврше оцењивање спроведених реформи, уплате задржане кредите иако не у понедељак, онда до јуна отпочну преговоре о начинима смањења грчког дуга.
За сада, Европска комисија званично само поздравља одлуку грчког парламента и врло опрезно, без обећања Атини, наговештава могућу даљу стратегију. Извесно је да има питања која су остала отворена, пре свега између Берлина и ММФ и да, како саопштавају добро обавештени извори у Бриселу, неће бити исплате наредне транше све док не буде извесно учешће Фонда у пакету помоћи Грчкој. Међутим, ММФ не отвара карте па је поново неизвесно како ће се ствари одвијати.
Наводно, постоје три сценарија која ће се сутра наћи на преговарачком столу и за све њих је заједничко да примарни суфицит мора да буде 3,5 посто БДП и то до 2022. године. Разлике постоје у погледима на проценат привредног раста где Европска комисија стоји на становишту да од ове године мора да износи 2,1 посто, наредне и све до 2018, а можда и до 2060. да буде 2,5 посто. Уколико се то постигне онда би усаглашене реформе омогућиле и суфицит који би грчки дуг учинио одрживим.
Према другом сценарију, ако би се зацртани привредни раст смањио на један посто на дужи период, онда би биле неопходне допунске мере како би дуг био одржив. Сличан је и трећи сценарио који прихвата могућност да раст буде у оквирима до 1,5 посто БДП. Истовремено, услов за све ово је да се спроведу све договорене реформе, поново оцени стање и тек онда донесе коначна одлука о одрживости дуга.
У сваком случају, нови меморандум како допунски пакет мера од 5,5 милијарди евра зове опозиција, битно ће отежати живот Грка. Укупно, запослени ће изгубити око 650 евра док ће неке пензије бити смањене и до 30 посто. Један део мера вредан 500 милиона биће активиран 2018, а преосталих 4,9 милијарди у виду штедње од 2019. до 2021.
До сада, од укупно 14,1 негативних мера на које је кроз два меморандума пристала Ципрасова влада, до сада је кроз порезе разрезано 7,5 милијарди, док је укупно смањење пензија Грке коштало 6,5 милијарди са смањењима која ће бити реализована у 2019. Позитивне такозване контрамере биће примењиване тек од 2021. године под условом да Грчка испуни фискалне циљеве.
Нови пакет мера је претежак за слободне професије које су кроз ране намете изгубиле 59 милиона евра, а укинут је и велики број бенефиција за породице са малим примањима. Нешто боље су прошли припадници војске који су добили компензацију за ноћни рад од 2,77 евра по сату.
У сваком случају, Грцима следује ново стезање каиша, неизвесност и само нада да ће кредитори бар једном испунити дата обећања без постављања нових услова.
Аутор: Јасмина Павловић Стаменић, Политика.рс
