Специјално тужилаштво тзв. Косова саопштило је да још није анализирало предмет Оливер Ивановића, те да у овој фази истраге не може да објављује информације о његовом убиству.
Како је наведено, случај је одмах додељен тужиоцу Специјалног тужилаштва, али још није анализиран, а “истраге у предмету у овој фази поступка не могу да буду објављене”, наводи РТС.
Тужилаштво наводи да ће сарађивати са свима који им могу пружити информације о убиству Ивановића.
Прочитајте још – Истрагу убиства Ивановића преузело Специјално тужилаштво тзв. државе Косово
“У интересу је Специјалног тужилаштва и житеља Косова да открију случај убиства политичара Оливера Ивановића”, тврди се у саопштењу и додаје да је одлуку о преузимању истраге о убиству Оливера Ивановића од Основног тужилаштва у Митровици, донео главни тужилац Специјалног тужилаштва.
Специјално тужилаштво тзв. Косова преузело је предмет 8. марта од Основног тужилаштва у Косовској Митровици.
Тужилац у предмету истраге о убиству Оливера Ивановића је Решат Милаку.
Лидер Грађанске иницијативе Слобода, демократија правда Оливер Ивановић убијен је 16. јануара ове године у Косовској Митровици.
Танјуг
Реаговање :
ЗАМАХНИ КРИЛИМА СОКОЛЕ ШТО ПРЕСЕЛИ СЕ МЕЂУ БЕСМРТНИКЕ !!!
( Оливеру Ивановићу убијеном 16. јануара 2018. од руке крвника )
Еј , Косово зрно бисерово , Колевко и дрво јаворово !
Сваки дан је најтужнији дан , кад злотвори убију Србина ,
кад Светлогорја Србијанска гасе , да Православље вековно нам згасне ,
по спаљеним кућама стоку да напасе , да рафалном паљбом подигну таласе ,
да покосе децу , српско милогласје …
Ти Шиптари змије црноглаве и Теби су српски соколе дошли главе ,
убише те с леђа кукавице , да не видиш тиранину лице ,
а невешти пред светом се праве , касапини Срба што продају органе ,
белом свету шаљући сигнале , те подмуклице , змије и утваре .
Србин ти си и голуб глинени , крвопији и покретна мета ,
пију воду са наших извора , жању наша жита сваког лета,
да пресеку жиле куцавице , убијају рударе , жетеоце ,
војнике и српске полицајце , те хушкају Србина на Србе ,
уносећи немир и заблуде , да брат на брата подмукло удари ,
да би рекли :- Ето опет Срби подивљали , те се ено међусобно кољу ,
незарасле ране посипају сољу …
Што би онда други Србе клали , сами себе кад су поубијали ?!
Не верујте шиптарском отрову , међу божурима изниклом корову …
Зар да Шиптар буде на постољу , загосподари на Косово – пољу ,
не чините на вољу – .злотвору .
Побили би и недужне птице , што надлећу изнад Митровице .
Са сто маски крвопији лице , све су то звери и убице ,
сетите се крваве Бистрице и спаљене свете Грачанице ,
сетите се и погрома Срба , кад су Срби ишли којекуда ,
кад посташе Срби прогнаници , да не моле се светој Грачаници …
Ти замахни крилима соколе , Ти пркосом отерај злотворе …
За хиљаде година што стицаше преци , у аманет да оставили деци ,
ту осташе рушевине , костури , лелеци .
Читач са усана кад би прочитао , последње речи неизговорене,
упућене онима што у тамницама држе Србе заробљене ,
потврдиле би да ни слутио ниси у освит зоре ,
да ћеш пред кишом метака да поклекнеш ,
да Косово тече ти кроз крвоток и вене .
Дочекали их са хлебом и сољу , да на гиљотини боље Србе кољу ,
моторном тестером секли полицајце , убијали децу , пекли ко јагањце ,
протерали Србе са вековног прага ,
да им затру траг , да нестану бестрага .
Спалише манастира , гробља порушише ,
ко лешинари се на Србе обрушише ,
да нестанемо , да нас нема више ,
крвавим мастилом да се историја збрише,
над масовним гробницама ко печурке после кише ,
зверски , мучки , кукавички навалише …
Ломили крстове наших Светилишта , те гује у недрима што наша жита жању ,
а ти си се лавовски борио Србине , ал и твоја глава заврши на пању .
Ветар у леђа им нељуди , међаши ,
што све чине да постанемо беземљаши .
Ко понуди Косово на длану , нек не нада се изрод – опраштању ,
ко колевку да нуди душману , ко колевку да нуди нероткињи ,
српску децу што дарује бунару , на Косову дочеко утвару .
И песничким језиком и криком , не дај Србе мој соколе ником .
Зар верујеш црном тиранину , а не верујеш свом оцу и сину ,
брат на брата желе да удари , да иситне иверје да се запожари .
Сметају им звона Хиландара , то су звери , авет , бездушнице ,
искристалисане фотографије говоре , нож из леђа , зариће у лице .
Еј , Косово зрно бисерово , Колевко и дрво јаворово ,
мој поносу , перо пауново ,
твоје гусле без гудала јече , занемеће у ватри изгореће …
У загрљај послаше те смрти , Србина на Косову жеља им затрти ,
а ти Мучениче Косовски ућути , одбројани теби су последњи минути .
Да занеме звона манастирска , да се чује ридање и врисак ,
да свој печат ставе и отисак на сваком врату свих прекланих Срба ,
прогнаници с вековних огњишта , да Шиптарима крвожедним буду слуга .
Дуплим кључем од сувога злата манастирска закључајте врата ,
расковником отворићете свака , Иконостас од ведрих облака .
На раскршћу векова невреме , где се моћне надмећу олује ,
где се змије испреплету мржње , које руше корен , Православље ,
доле Шиптар а са Неба бомбе …
Србин Србину нека руку стегне , сем огњишта вековног , немаш више земље,
да не стижу заклетве и клетве ,
да нас не прокуне и предак и покољење …
Не треба нам више понижење , кад највише нас воле касапљене .
Зар верујеш змији сиктавици , живом човеку што очи вадише ,
на Бистрици децу покосише , од ‘’ жутих кућа ‘’ праве касапнице .
Оно што су Србима отели , однели им вулкански кратери ,
однеле им муње и олује , на кантару продају нам земљу ,
звери дивље нек поједу звери .
А ти Србине сада изабери …
Православног свог брата загрли , аветима видиш да се жури ,
прекрајају мапу, историју , зар њихови су Косовски божури ?
Пој славуја изнад Грачанице , пуцали су у Крст Православља ,
у човека што је на Распећу , протераше Србе с кућног прага ,
копајући јаму им све већу …
Не веруј гласу из Тиране , све су то медузе , пиране ,
што поклаше на хиљаде Срба , тад Косово кренуће – никуда .
Не верујте ни Тачију змији , што радује се Великој Албанији .
Свако ко је Православног рода , нек поштује свог брата ко Бога ,
нек одрекне се авети , изрода . На свог брата ударити неће ,
Светосављем ко је предодређен . Зна се коме сметају манастири ,
ко лавине на Србе покреће .
Ко свог брата за брата не призна , прегазила га окупаторска чизма .
Поклекнуће пред Усудом времена , пред њим клекне и брдо од стења .
Замахни крилима соколе , што пресели се међу бесмртнике ,
међ Косовске вечне мученике ,чак и кад су изгубљене битке ,
Православљем засијаћеш горе ,ту где луче страдалника горе .
Ти не рече што си хтео рећи , ни злослуте не може избећи ,
вековима још ће реке тећи , али Срби памтиће ти речи.
У Цркви су кад се моле Богу , на извору кад иду по воду .
Еј , Косово српско Извориште , родна грудо , вечна кућо , вековно огњиште !
Оливере , маслинова грано , симболу мира – недочеканог !
Нек ти је лака Србијанска земља , Новомучениче Српски Соколе !
Славица Јовановић новинар и књижевник
На Богојављење 2018 . године