„Вучић проповеда јединство Срба, али по њему то не би било уједињење око неких посебних идеја него најпре око његове личности.“ Доносимо преглед писања два највећа немачка дневна листа о изборима у Србији.
Дописница Зидојче цајтунга из Београда јавља: „Колико год Вучић у изборној вечери причао о будућности, изборна листа победника чита се као мрачни час историје. Током викенда пре избора, најпознатији карикатуриста Србије Предраг Кораксић Коракс нацртао је духове Јосипа Броза Тита, Слободана Милошевића и једног четничког вође како заједно лете ка гласачкој кутији. И заиста, сви су ти духови пронашли место у парламенту. Најпроминентније је заступљен бивши председник Слободан Милошевић. Све три најјаче фракције предводе људи који су некада тесно сарађивали са човеком који важи за главног идеолога југословенских ратова и који је 1999, док је још био на функцији, у Хагу оптужен за геноцид.“
„Ни националиста Вучић ни социјалиста Дачић не желе да буду подсећани на њихова некадашња убеђења. Заиста би у свим балканским земљама било немогуће формирати владе које у првој линији не регрутују ветерански ратни кадар. Прошло је тек 20 година од борби. Али социјалдемократска опозиција је у Србији у међувремену толико подељена и ослабљена да некадашњи тврдолинијаши изгледају као једине преостале демократске снаге. Тај утисак ће се додатно појачати јер сада у парламенту седи и Шешељ. Његово понашање и аргументација толико су драстични да би се он безмало могао назвати деснорадикалним уметником перформанса. Поред њега чак и крути националистички председник Томислав Николић делује као човек политичког центра“, пише Зидојче и додаје:
„Премијер Вучић не заузима јасне позиције ни о својој прошлости ни о прошлости своје земље. До данас одбија да масакр над сребреничким муслиманима назове геноцидом. Ништа није урадио поводом тога што се југословенски ратови не обрађују у наставним плановима. Истовремено је граду Сребреници обећао пет милиона евра који треба да подстакну тамошњу привреду. То је исти прагматизам који обележава његову читаву политику: не преплашити националисте, али и не наљутити превише комшијске земље. Вучић проповеда јединство Срба, али по њему то не би било уједињење око неких посебних идеја него најпре око његове личности.“
Дојче веле
