Мало је породица које су оставиле такав печат на политички и јавни живот у историји Србије као што је то породица Илије Гарашанина, државника, председника Владе, једног од уставобранитеља, творца Начертанија…
Ових дана навршило се 200 година од његовог рођења и 166 година откако је написао српски национални програм који је назвао Начертаније. Уједно, навршило се и десет година од смрти његовог праунука Милутина Гарашанина, славног археолога, истраживача винчанске културе и академика.
Београдски публициста Петар Милатовић, који је први написао родослов и политичку биографију породице Гарашанин, каже да је ова угледна фамилија у Србију дошла из Бјелопавлића крајем 17. века, када се Сава Бошковић, унук бјелопавлићког кнеза Вукашина, доселио у околину Аранђеловца и основао село Гараши. По том селу, у ком се правио ћумур, читава његова породица је добила ново презиме. Тада нису ни слутили да ће ући у српску историју као породица која је стварала пет Србија.
– Прво је устаник Милутин Савић Гарашанин, рођен у Гарашима 1762. године, постао оберкнез јасенички и члан државног савета код кнеза Милоша. Био је ожењен Пауном Лома, сестром војводе Арсенија Ломе, са којом је добио три сина – Михајла, Луку и Илију, и две кћерке. Лука је био управник царине, а Михајло државни саветник. Најпознатији од тројице браће, Илија, рођен је 28. јануара 1812. у Гарашима. Био је пуковник, а постао је српски премијер, министар полиције, а 1844. године писац српског националног програма, Начертанија – подсећа Милатовић. Породица Гарашанин се почетком 19. века преселила у Гроцку, а потом у Београд, где су имали кућу у Крунској улици и зграде у Кнез Михаиловој.
Данас у Београду живе две његове чукунунуке, Јулија и Софија, и један чукунчукунунук, Милутин, који чувају ово славно презиме.
– Како је наш отац Милутин Гарашанин имао три кћерке, ми смо одлучиле да задржимо презиме Гарашанин како бисмо га сачували од гашења – прича нам Јулија, пензионисани правник која је радила у „Јату“. – Када сам се удала за Василија Глишића и добила сина Милутина Глишића и кћерку Снежану, одлучили смо да мој син носи презиме Гарашанин. Међутим, он има две девојчице, које не желимо да оптерећујемо породичном традицијом, па ће се, након нас, презиме Гарашанин угасити.
Њена сестра Софија Гарашанин ради у Банци Интези и такође има кћерку, а трећа сестра Оливера Гарашанин је професор енглеског у Америци.
Како су нам рекле, живе скромно и не траже велике почасти од државе за заслуге својих предака:
– Наш чукундеда Илија Гарашанин се у јавности најчешће помиње као аутор Начертанија, а мање као председник десете и осамнаесте Владе Србије – каже Софија Гарашанин. – Прадеду Милутина Гарашанина многи помињу као творца Напредне странке и због тога покушавају да нас увуку у политику. Али ми смо опстали као часна фамилија баш зато што последњих деценија нисмо правили каријере у политици.
Жали се да је њихова породица у време Тита била прогањана, да је било покушаја да им се отме породични стан у центру Београда. Замерају и САНУ да се није коректно односила према заоставштини њеног далеког претка Илије и оца академика Милутина Гарашанина.
Држава нас игнорише
Комунисти су нам одузели имовину. Тужакали су нас код Павла Савића и Васе Чубриловића у САНУ да смо богати. Министарство унутрашњих послова у време Душана Михајловића имало је обичај да изводи почасне плотуне на гробу Илије Гарашанина, као оснивача полиције, а да нас као породицу нико није звао да томе присуствујемо. САНУ није одржала комеморацију нашем оцу Милутину када је умро 2002. године, нити је хтела неколико година да прихвати на дар његову библиотеку, која се данас налази негде у САНУ. Све то вређа наш понос – рекла нам је Јулија Глишић Гарашанин, која и брине о породичној традицији.
Извор: Вечерње Новости
