Београд – Више од две трећине директора јавних предузећа у Србији је у в. д. стању, показује истраживање „Политике”. Од 33 компаније, чији је оснивач Република Србија, чак 23 руководиоца тренутно се налазе у статусу вршиоца дужности. Неки од њих, попут Зорана Дробњака, в. д. директора „Путева Србије”, већ годинама су на позицији привремених руководиоца. Дробњак је у в. д. стању од 2011., а овим предузећем управља још од 2007.
Осим што је премијер Александар Вучић недавно најавио смену лоших директора јавних предузећа, за неке од њих, и по закону, време на овим позицијама цури. Прецизније, по члану 80. Закона о јавним предузећима истиче и законски рок, по коме би јавни конкурси расписани у складу са овим прописом, требало да се окончају. Рок за завршетак овог посла истиче 4. марта, дакле годину дана од дана ступања овог прописа на снагу.
То практично значи да ће у наредних месец и по дана, по слову закона, директоре на конкурсу добити само Електропривреда Србије и „Ресавица”. Јер, како показују подаци из „Службеног гласника”, од како је нови Закон о јавним предузећима ступио на снагу, расписана су свега два конкурса. Јавни позив за директора ЕПС-а влада је расписала 23. марта 2016. године. Претходно је смењен директор Александар Обрадовић, који је на конкурсу био изабран по старом закону.
После тога влада је именовала в. д. директора Милорада Грчића, који је такође један од кандидата на конкурсу. Незванично може да се чује да је он један од најозбиљнијих кандидата за директорску фотељу.
Његов претходник Александар Обрадовић, више времена провео је у в. д. статусу него на позицији генералног директора. Влада га је за вршиоца дужности први пут поставила у септембру 2012. године, након смене Драгана Марковића. Иначе, Обрадовић је смењен 3. марта 2016. године, дакле само дан пре него што је на снагу ступио нови закон.
Рудник „Ресавица” је друго јавно предузеће, чији је оснивач Република, за које је конкурс расписан по новом закону. Тачније 30. марта 2016. године. На челу ове компаније од марта 2015. године је в. д. директора Стеван Џелетовић. Претходни директор, који је такође био у в. д. статусу, ухапшен је у јануару 2015. године због сумње да је примао мито, а влада га је званично разрешила у марту 2015. године.
Како објашњава Златко Минић из организације „Транспарентност Србија”, проблем је што в. д. стање за директоре који су изабрани по старом закону у пракси може да траје готово неограничено.
„Јер, иако је и по старом закону било ограничено в. д. стање у пракси је овај пропис кршен без икаквих последица. Руководилац је у в. д. стању могао да буде два пута по шест месеци. Пример да то није било тако је управо Зоран Дробњак, директор „Путева Србије”“, каже Минић.
Наш саговорник подсећа да је конкурс за избор директора (по старом закону) у овој компанији расписан у јулу 2013. године. И Зоран Дробњак је један од кандидата са тог јавног позива, али изабраног директора још нема.
По новом пропису, в. д. стање орочено је на годину дана. Међутим, за Минића је непознаница да ли то значи да ће после истека тог законског рока неки нови директор такође моћи поново да буде постављен као в. д.
У лето 2013. године расписан је и конкурс за „Скијалишта Србије”. Директор још није изабран. Претходног в. д. директора Дејана Љевнаића, влада је разрешила у августу прошле године. Тада је, опет, у в. д. статус именован Дејан Ћика.
И „Поште Србије” однедавно имају в. д. директора. Пошто је Милан Кркобабић поднео оставку на позицији генералног директора, 14. септембра је у в. д. статус изабрана директорка Мира Петровић. Привремено руководство однедавно имају и Електромреже Србије. Пошто је директору Николи Петровићу истекао мандат, за в. д. директора постављена је Јелена Матејић.
Један од малобројних директора који никада није био у в. д. статусу је Душан Бајатовић. Он је на челу „Србијагаса” још од 2012. године. И Горан Пузовић је директор „Србијаводе” још од 2012. године.
По старом закону 15. јула 2013. године расписан је конкурс и за директора Завода за уџбенике. Милољубу Албијанићу мандат је престао у фебруару 2013. године. Влада је тада именовала Драгољуба Којчића за вршиоца дужности. Конкурс за ово предузеће окончан је после готово две године, када је Којчић (12. марта 2015. године) именован за генералног директора.
И конкурс за избор директора Националног парка Фрушка гора расписан је у јулу 2013. године, али процедура још није окончан. Директор „Железница Србије” Миодраг Стојчић изабран је на конкурсу по старом закону. Међутим, за три предузећа („Србија воз”, „Србија карго” и „Инфраструктура железнице”) јавни позиви који су расписани још пре годину и по дана нису окончани. Овим компанијама, такође, управљају в. д. директори.
Аница Телесковић, Политика
