Две трећине становника француског острва Корзика подржава независност, док недавно изабрана нова власт коју чине умерени националисти покушава да рашири аутономију и не искључује могућност спровођења референдума, пише РТ.
На Корзици не јењава емоционална атмосфера и дух слободе док се грађани боре за независност. У радничким деловима острва један по један кварт објављује планове за подршку покрета „Амнестија“, који настоји да ослободи поједине становнике тог острва који се сматрају политичким заробљеницима.
Међу заробљеницима је и Иван Колона, који је 2003. године ухапшен и осуђен за убиство гувернера Корзике, иако су га многи сматрали херојем и борцем против такозване француске окупације.
Истовремено, победа бившег адвоката Колона на локалним изборима на Корзици у децембру 2015. године изазвала је политичку буру, а Жил Симеони је формирао прву националну власт на Корзици од 18. века.
Корзика је, наиме, непосредно пред окупацију Француза успоставила систем владавине који многи називају првом савременом демократијом на свету, која је и инспирисала очеве осниваче САД.
„Уколико грађани Корзике буду желели независност — нико их у томе неће зауставити“, говорио је Симеони.
Према његовим речима, континентална Француска на све начине настоји да дискредитује становнике острва, а као пример навео да се за све послове првенствено бирају Французи са копна, па тек онда они са острва.
Упоредо са већинским делом Корзике, која жели независност, и трећина Француза са континенталног дела земље не жели Корзику свом саставу, будући да је управо тамо заступљен највиши ниво насиља у целокупној Европи.
Истовремено, Париз сматра да је Фронт националног ослобођења Корзике терористичка организација, иако њени припадници одбацују примену силе као начин за постизање било каквих резултата.
Спутник
