Тржиште органских производа у Европи наставља да расте и у 2015. је, према коначним подацима, повећано за 13 одсто, на готово 30 милијарди евра, при чему је тржиште тих производа у ЕУ вредело нешто више од 27 милијарди.
Немачко тржиште органских производа било је највеће у Европи и достигло је вредност од 8,6 милијарди евра. Следе тржишта Француске са 5,5 милијарди евра, Британије са 2,6 милијарди и Италије са 2,3 милијарде.
Први показатељи за 2016. показују да тржиште наставља да јача и да је у Немачкој у тој години достигло 9,5 милијарди евра, пренео је данас портал Еурактив Србија.
Иначе, Немачка је друго по величини тржиште органских производа у свету после САД (35,8 милијарди евра у 2015. години).
Податке о европском органском сектору објавили су Истраживачки институт за органску пољопривреду (ФиБЛ) и Компанија за информације о пољопривредном тржишту (АМИ) на сајму БИОФАЦХ, водећој светској изложби органске хране која се одржава од 15. до 18. фебруара у Нирнбергу.
“Европско тржиште бележи снажан раст. Први пут од финансијске кризе на тржишту је регистрован двоцифрени раст, од 13 одсто. У Француској и Италији тржишта су у 2015. порасла за 15 одсто а у Немачкој за 11 одсто”, истакла је Хелга Вилер из ФиБЛ.
Сваке године, како се наводи, европски потрошачи троше све више на органску храну, у просеку 36 евра на нивоу Европе а 54 евра на нивоу ЕУ.
Највише на органску храну троше Швајцарци – 262 евра по становнику, а следе Данска са 191 и Шведска са 177 евра.
Европске земље такође бележе највећи удео органског тржишта у укупном – у Данској је то 8,4 одсто, Швајцарској 7,7 а у Луксембургу 7,5 одсто.
“Бројни производи и групе призвода имају и већи удео. У Швајцарској је нпр. свако четврто продато јаје из органске производње а код млечних производа удео органских може да буде 10 и више процената”, рекла је Дијана Шак (Диана Сћаац) из АМИ.
Тренд бржег раста тржишта од раста органске производње настављен је 2015. Међутим, охрабрује што површина под органском пољопривредом расте брже него раније и у 2015. је повећана за готово милион хектара или 8,2 одсто.
На крају те године под органском производњом у Европи је било 12,7 милиона хектара, од чега 11,2 милиона у ЕУ, што представља 2,5 односно 6,2 одсто укупног пољопривредног земљишта.
Највеће пољопривредне површине под органском производњом су у Шпанији (1,97 милиона хектара), Италији (1,49 милиона) и Француској (1,37 милиона). У свакој од тих земаља је површина под органском пољопривредом повећана у 2015. за најмање 100.000 хектара.
У девет европских земаља је најмање 10 одсто пољопривредног земљишта под органском производњом а највећи удео та производња има у Лихтенштајну (30 одсто), Аустрији (21 одсто) и Шведској (17 одсто).
У Европи ради готово 350.000 органских произвођача, при чему у Европској унији 270.000, као и 60.000 прерађивача органских производа и скоро 3.700 увозника.
И док број органских произвођача расте умерено, по стопи од 3 одсто у Европи и 5 одсто у ЕУ, број прерађивача и увозника бележи двоцифрени раст од 12 односно 19 одсто.
Матијас Штолц из ФиБЛ каже да је чињеница да број прерађивача и увозника расте брже од броја производача још један показатељ да органска производња не држи корак са тражњом.
“Земље треба да наставе јасну стратегију развоја органског сектора, подрже краће ланце испоруке тих производа са циљем обезбеђења еколошких и социјалних користи и успоставе бољу статистику како би унапредили тачност прикупљених података о органском тржишту”, закључио је Штолц.
Бета
